ВАСИЛИЈЕ (Костић)

ВАСИЛИЈЕ (Костић), епископ, писац (Велики Јовановац код Пирота, 27. XI 1907 – Краљево, 25. IV 1978). После завршене карловачке богословије студирао на Богословском факултету у Београду. Као студент замонашио се у Јошаници. Докторирао у Атини. Служио као синодски чиновник, наставник Монашке школе, али је због учешћа у антиконкордатским демонстрацијама премештен из Београда за професора призренске, потом битољске богословије. Бугарски окупатори су га 1941. протерали из Битоља, а Немци интернирали у манастир Војловицу. После рата хапсиле су га комунистичке власти. За епископа разорене бањалучке епархије хиротонисан је 1947. Ту је уложио велики труд на попуњавању свештеничких редова, обнови храмова и парохијских домова. Будући да су катедрални храм срушиле усташе, ту улогу имала је капела у епархијском двору. Архив патријаршије пун је докумената о невољама које је В. претрпео од комунистичких власти, између осталог протериван је из епархије због чега је резидирао у Београду. Прешао је 1961. у епархију жичку, где је обновио конак у Жичи и подигао Епархијски центар у Краљеву. Одлежао месец дана у краљевачком затвору због критиковања школске власти које су у селу Брезни (код Горњег Милановца) заказале деци ваннаставне активности у недељу како не би могла да дођу на архијерејску литургију. Научне радове, оригиналне и превод са грчког, објављивао у богословским часописима. Представљао је Српску цркву на Свеправославним конференцијама на Родосу и у Женеви.

ДЕЛА: Улога Српске православне цркве у Бањалучком велеиздајничком процесу, Бг 1970; Учење светог Атанасија Великог о Светој Тројици, Ниш 1972.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Вукић, „Упокојио се у Господу епископ жички Василије", Гласник СПЦ, 1978, 5; Игнатије (Марковић), „Василије (Костић), епископ жички, исповедник православља", Црква, календар СПП за 2008.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)