ВИШЕСЛАВ

ВИШЕСЛАВ, кнез (архонт) Срба (VIII в.). Потомак именом непознатог кнеза који је за владавине византијског цара Ираклија (610--641) из „Беле Србије" довео Србе на Балканско полуострво и преминуо пре 680. Име В. забележено је једино у грчком облику Boi>sesqavwoõ у 32. поглављу дела О управљању царством византијског цара-писца Константина VII Порфирогенита (913--959), које се још назива и Спис о народима. Према истом извору, В. је имао сина Радослава, унука Просигоја и праунука Властимира. Из раздобља његове владавине нису познати никакви одређени историјски догађаји. Једино је забележено да су све до владавине његовог праунука Властимира око 850. „Бугари живели мирно са Србима, као блиски суседи, волећи једни друге, налазећи се у служби и потчињености према царевима Ромеја (Византинаца) и примајући од њих доброчинства". У раном периоду српске историографије В. је сматран родоначелником најстарије српске династије која се по његовом имену називала Вишеслављевићи.

ИЗВОР: Византијски извори за историју народа Југославије, II, Бг 1959.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Острогорски, „Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци", ИЧ, 1948, 1; Историја српског народа, I, Бг 1981; Д. Спасић, А. Палавестра, Д. Мрђеновић, Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, Бг 1991; Т. Живковић, Портрети српских владара (IX--XII век), Бг 2006.

Р. Радић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)