ВРАТКО

ВРАТКО, кнез (?, почетак ХIV в. -- Полимље, 10. V око 1360). Потомак Вукана, рашког великог кнеза и краља Дукље, прворођеног сина Стефана Немање. Вратков отац је био Вратислав, док је према конструкцијама писаних српских родослова имао кћер Милицу, доцније супругу кнеза Лазара. Његово име остало је забележено уз очево на натпису у манастиру Давидовица на Лиму, задужбини Вукановог сина Димитрија. В. се са титулом жупана спомиње међу сведоцима који су били присутни приликом издавања повеље краља Душана о уступању Стона и Пељешца Дубровчанима 1333. У наредним годинама истакао се као војсковођа, о чему сведочи у свом делу Јован VI Кантакузин. Крајем лета 1342. заједно са деспотом Јованом Оливером налазио се на челу помоћних војних јединица које је краљ Стефан Душан уступио Јовану Кантакузину приликом опсаде Сера. Током опсаде В. се разболео, а српска војска је пострадала од стомачних болести, па је Сер одолео нападима. Следећи помен В. везује се за област Зете. Он је почетком 1345. из Скадра послао краљу Душану једног затвореника због неког појаса. Током 50-их година, највероватније 1353, удао је кћер Милицу за Лазара Хребељановића, који је обављао дужност ставиоца на Душановом, а потом и Урошевом двору. Сахрањен је у породичној задужбини, манастиру Давидовица. На надгробној плочи налази се натпис на којем је име раба Божјег Дмитра званог В. и непотпун датум смрти.

ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I/1 Бг -- Ср. Карловци 1929; ВИИНЈ, VI, Бг 1986.

ЛИТЕРАТУРА: Историја српског народа, I, Бг 1981.

М. Шуица

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)