ВОЈНОВИЋ, Владимир

ВОЈНОВИЋ, Владимир, сликар, ликовни педагог, конзерватор (Бугојно, 6. XII 1917 -- Сарајево, 28. IX 1998). Студирао је права у Београду, а запослио се у бањалучком Среском суду (1940--1944), затим у Команди места у Јајцу (1944). Одмах по завршетку II светског рата радио је портрете руководилаца, карикатуре, аквареле, цртеже за декорисање, као и илустрације за Ћопићеве Приче партизанке. Дипломирао 1948. у класи И. Мујезиновића у Државној школи за ликовну уметност у Сарајеву и учио копирање фресака код француских стручњака у Пећи. Усавршавао се шест месеци у Паризу (1959/60). Предавао је сликарску технологију, писмо, пластичну анатомију, цртање и сликање у сарајевској Школи примењених уметности (1950--1982). Волонтерски је давао часове у свом атељеу. Осим сликањем и цртањем, бавио се калиграфијом, илустрацијом, карикатуром, копирањем и конзервацијом фресака. Редовно је учествовао на заједничким смотрама (од 1946) и приредио две самосталне изложбе (1956, 1981). Полазећи од наслеђа Сезана и импресиониста, остварио је особен израз у духу умереног експресионизма и поетског реализма. Сликао је пределе (кањон Неретве и Сутјеске, околина Јабланице, Приморје), градске мотиве (Сарајево, Почитељ), портрете и аутопортрете. Током рата у БиХ 1993. извео је на стотине дечјих портрета у традицији академског реализма. Добитник је Плакете града Сарајева и Ордена рада са сребрним венцем (1965), Годишње награде УЛУБиХ (1981), 27. јулске награде СР БиХ (1982) и награде „Златно коло" Културно-просветне заједнице БиХ.

ЛИТЕРАТУРА: М. Карамехмедовић, Владимир Војновић: цртежи, карикатуре, слике, примијењена умјетност, Сар. 1981.

Љ. Миљковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)