ВЕЛЕС

ВЕЛЕС, град у средишњем делу Македоније са средњовековним црквама. У доба српске власти у В. (1330–1395) изграђено је или обновљено неколико цркава, од којих неке постоје и данас. Црква манастира Св. Димитрија једнобродна је грађевина засведена полуобличастим сводом. Апсида је изнутра полукружна, а споља тространа. Нартекс са кулом звоником саграђен је истовремено са црквом. Приземље је засведено полуобличастим сводом, а четвртаста кула великим полукружно засведеним отворима – крстастим сводом. У источном, зазиданом отвору очувана је једна фреска из XVI в. Зидање је изведено опеком и тесаницима. На први спрат куле пење се касније дозиданим спољним степеништем. Окречени доњи део грађевине датује се у XIV в. Храмовна посвета је из 1855. када је манастир обновио Петар Здравевић. У непосредној близини манастира налазе се рушевине црквице Св. Николе, некада засведене полуобличастим сводом. Са западне стране видљиви су остаци нартекса. Темељи и доњи део цркве зидани су од ломљеног камена, а горње зоне од бигара и опеке. У горњем делу споља полукружне апсиде има трагова ниша. Остаци живописа су из XIV в. У апсиди су фреске Богородица са Христом Емануилом између арханђела, Причешће апостола и Служба архијереја, настале после српског освајања В., вероватно средином XIV в. Стилски и хронолошки живопис је близак Марковој цркви у клисури Пешти. Северно од манастира налази се црквица Св. Недеље, зидана од грубог кречњака. Претпоставља се да је и она обновљена и осликана у истом раздобљу. Године 1921. тространа апсида претворена је у полукружну, а живопис премазан малтером. Североисточно од манастира Св. Димитрија налази се црквица позната као Маркова механа. Засведена је полутесаним каменом. Улаз у храм је са јужне стране, где су и две слепе аркаде и два прозорска отвора, док се трећи налази на троугаоној и асиметричној олтарској апсиди. У близини В. налазе се и остаци црквице Св. Пречисте, срушене приликом изградње железнице 1921. Недалеко од велешких села Црквино и Ораховец, у клисури Пешти, над реком Бабуном, налази се пећински храм познат као Маркова црква. То је једнобродна грађевина са апсидом на источној страни, изнутра полукружном и утопљеном у раван зида. Једна плитка ниша имала је функцију протезиса. Улаз јој је на западној страни. У конхи апсиде налазило се попрсје Богородице Оранте са Христом Емануилом и Служба архијереја. У ниши протеизиса био је приказан Св. Стефан, а у прозору јужног зида олтара попрсје Св. Власија. У средишњој зони источног зида олтара биле су фреске Благовести и Сусрет Марије и Јелисавете, а између њих Свети убрус. У највишој зони источног зида и темену свода налазило се Вазнесење, док су у осталим деловима вероватно били насликани медаљони са различитим видовима Христа и сцене Великих празника. Уз олтарску преграду били су приказани Богородица Заступница и Св. Јован Претеча. На северном зиду до Богородице насликан је вероватно арханђео Михаило, патрон цркве. Српскословенски натписи, као и програмске и иконографске особености, указују на то да фреске потичу из времена српске власти у овим областима, из првих деценија или средине XIV в.

ЛИТЕРАТУРА: С. Симић, Велешки манастир Светога Димитрија, Ск 1923; Ђ. Бошковић, „Белешке са путовања", Старинар, 1932, 7; В. Р. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Бг 1950; П. Миљковић Пепек, „Прилог проучавању цркве св. Николе у Титовом Велесу", ЗЛУМС, 1979, 15; К. Балабанов, А. Николовски, Д. Корнаков, Споменици на културата на Македонија, Ск 1980; И. М. Ђорђевић, Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића, Бг 1994; И. М. Ђорђевић, М. Марковић, „‚Маркова црква' над реком Бабуном у близини Велеса", Зограф, 1998–1999, 27.

Бранка Гугољ

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)