ВУЈИЧИЋ, Авесалом

ВУЈИЧИЋ, Авесалом, јеромонах (?, почетак XVII в. – ?, после 1673). Угледни члан братства манастира Мораче, први пут поменут 1648. када је са еклисијархом Теодосијем, на позив Конгрегације за пропаганду вере, боравио у Риму између априла и августа. Том приликом њих двојица су у име морачког братства водили преговоре око наводног прихватања уније, а заузврат су тражили противуслугу за свој манастир и себе. Током преговора Конгрегацији су поднели извештај о стању у Пећкој патријаршији. Име В. помиње се и у натписима на две морачке иконе – Св. Луке са сценама житија (1672/73, где су наведена и имена његових родитеља – Вујице и Маре) и Св. Саве и Симеона Српског са морачким ктитором Стефаном Вукановићем (1673/74) – што је дало повода за претпоставку да се В. бавио и иконописом. Касније је утврђено да је он био само поручилац ових икона, а да је њихов аутор сликар Радул.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Бг 1950; С. Радојчић, Мајстори старог српског сликарства, Бг 1955; Д. Берић, „Да ли је одржан сабор у манастиру Морачи 1648. године", ИЗ, 1959, 15; З. Кајмаковић, Георгије Митрофановић, Сар. 1977; С. Петковић, Морача, Бг 1986; З. Ракић, Радул, српски сликар XVII века, Н. Сад 1998.

Зоран Ракић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)