ВУЧЕТИЋ, Михајло

ВУЧЕТИЋ, Михајло, велетрговац (Бока которска, крај XVIII в. -- Трст, после 1858). Дуго је радио на Малти да би се, око 1814, преселио у Трст. Ту је наставио да развија послове, уз помоћ сопствене бројне флотиле. Иако окренут претежно трговини, имао је искуства и на пољу осигурања. Био је деоничар осигуравајућег друштва „Vecchia Rinnovata" (1814--1823), директор осигуравајућег друштва „Nuova Società Greca" (све до његовог гашења 1830), деоничар осигуравајућег друштва „Nuova Compagnia" (од 1830), члан Управног одбора осигуравајућег друштва „Camera Assicuratrice" (1851). Приликом састављања статута „Lloydа" 1833, учествовао је у преговорима, као представник трговаца. Налазио се међу девет српских трговаца који су уложили новац у изградњу тршћанског бродоградилишта. Његово предузеће било је (1851) једно од пет највећих великопродајних фирми у Трсту. Као сведочанство своје економске моћи подигао је (1825) велелепну палату „Вучетић", ангажујући архитекту Антонија Бутацонија који је зграду пројектовао у стилу неокласицизма. Добро интегрисан у тршћанско грађанско друштво, био је његов уважени припадник, члан „Casino Vecchio", отвореног само за најугледније Тршћане. Био је приложник Матице српске (1839--1840), претплатник на њен Летопис (1845) и претплатник на српску књигу (1802--1851). Као истакнути члан Српске православне црквене општине у Трсту, поклонио је 50.000 форинти за изградњу нове Цркве Св. Спиридона. Одржавао је везе са црногорским владиком Његошем.

ИЗВОРИ: ЛМС, 1839, 46, 138; 1845, 71, 156; 1879, 120, 331.

ЛИТЕРАТУРА: М. Костић, „Српско трговачко насеље у Трсту XVIII века", ИЧ, 1954--1955, 5, 182; Љ. Дурковић Јакшић, Србијанско-црногорска сарадња (1830--1851), Бг 1957; Ж. Милисавац, Историја Матице српске, I, Н. Сад 1986; Д. Медаковић, Ђ. Милошевић, Летопис Срба у Трсту, Бг 1987; М. Митровић (прир.), Светлост и сенке: култура Срба у Трсту, Бг 2007.

С. Божић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)