ВИДОВДАН

ВИДОВДАН (Видов дан), лист политичког усмерења, који је излазио у Београду 1861–1876. Његов једини власник и уредник био је Милош Поповић, а штампан је у Државној штампарији. У почетку се појављивао три пута недељно: уторком, четвртком и суботом увече; од 1868, од броја 132 излазио је сваки дан осим недеље и празника; од броја 143 (1870) сваки дан осим дана после недеље и празника, а од броја 140 (1871) сваки дан, ванредно дан после недеље и празником. Лист је био полузваничан орган владе кнеза Михаила Обреновића, нарочито док је кнез имао утицаја на његово уређивање. Од 1867. чак је примао новац од мађарске владе. Због конзервативног става у политици либерали, радикали и социјалисти су га оштро нападали, а био је оцењен као конзервативно и режимско гласило. Змај га је називао „Чагртаљком". У почетку излажења тематски је био богат и добро уређиван. Писао је о животу Срба у Србији и ван ње (у рубрикама „Стање о земљи" и „Српско питање"), доносио је новости из престонице, делове чланака из других листова, посвећивао је доста пажње науци и књижевности, објављујући приповетке (у рубрици „Листак") и приказе. У њему су сарађивали: М. Бан, В. Караџић, С. Верковић, Ђ. Даничић, Ј. Бошковић, С. Новаковић, В. Ђорђевић, Д. Црнобарац и др. За уређивање режимског листа В. Поповић је добијао тако повољне услове какве није имао ниједан уредник пре њега у Србији. Поред прихода од претплате и огласа он је примао помоћ из државне касе око 3.000 талира, двоструко више него што је било предвиђено за званичне Србске новине. Али су зато и његове обавезе биле веће: морао је да издаје лист на великом формату, да обезбеди спољне сараднике, и то образоване и са знањем страних језика, и да хонорише њихове прилоге. Поповићу је стављено у дужност да организује дописничку мрежу, како у унутрашњости Србије, тако и у свим осталим балканским земљама, а ако буде могуће и у свим осталим европским државама. Био је обавезан и да обезбеђује у листу редовне телеграфске извештаје о збивањима у свету и дописе из највећих европских престоница (нарочито из Цариграда, Беча, Берлина, Петрограда, Париза и Лондона). Годину и по В. је излазио без икаквих материјалних проблема, а тешкоће су настале после бомбардовања Београда 1862, када је влада, због наоружавања војске, смањила све остале државне додатке. Субвенција В. смањена је за половину. Поповић је наставио да издаје лист три пута недељно, али је поједине бројеве, да би смањио трошкове, штампао на пола табака, а неко време је излазио само на две стране.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Д. Митровић, Грађа за историју и библиографију српске периодике до 1920. године, Бг 1984; Два века српског новинарства, Бг 1992; М. Кисић, Б. Булатовић, Српска штампа: 1768–1995, Бг 1996; Српска библиографија. Периодика: 1768–2005, 1, Бг 2011.

Славица Мереник

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)