ВАРДАРИДИ

ВАРДАРИДИ (Вардарска зона), важан тектонски (под)систем и главна сутура у средњем и западном делу Балканског полуострва. Налазе се између Српско-македонска масе (СММ) на истоку и (осталих) унутрашњих Динарида (УД) на југозападу. Сада се претежно узима да су В. композитни терен састављен од главног и западног појаса Вардарске зоне (ВЗ). Између њих су смештени: Кожуф у Македонији и Јадарски блок (ЈБ) у западној Србији.

Главни појас Вардарске зоне (ГПВЗ) протеже се од Београда до Солунског залива. Северно од Београда дели се на сремску и банатску грану. Изграђен је од више јасно одвојених формација: (1) Велешка формација је девонске и карбонске старости. То су сјајни шкриљци настали променама седиментних и вулканских стена (филити, серицитски шкриљци, калкшисти, метарожнаци, мермери, амфиболити и др.); (2) Тријаски сјајни шкриљци Копаоника и Фрушке горе су представљени филитоидима, калкшистима, метарожнацима, метадијабазима, амфиболитима и др. Део амфиболита је стар 182–187 Ма (милион година) и потиче од базалта какви се налазе на средњоокеанским гребенима; (3) Офиолитска тела разних димензија међу којима се нарочито истичу велики листови копаоничких серпентинита; (4) Дијабаз-рожначка формација је великим делом офиолитски меланж. У њеном јурском ушкриљеном матриксу хаотично су смештени блокови тријаских кречњака, рожнаца, граувака, дијабаза, габрова и ултрамафита. Део формације је метаморфисан; (5) Преко свих поменутих јединица дискордантно и трансгресивно леже творевине титона и доње креде. То су: (а) спрудни елипсактинијски и ургонски кречњаци; (б) аптишки лапорци са амонитима и (в) флишни и парафлишни турбидити; (6) Завршни седиментни циклус почиње алб-ценоманским кластитима који су гвожђевити и са амонитима. Затим се развијају флишеви туронске, сенонске и, делом, палеогене старости. Њихов континуитет је прекинут средином кампана.

Западни појас Вардарске зоне (ЗПВЗ) пружа се паралелно са ГПВЗ до Копаоника. Потом повија према Јелици, Маљену, Зворнику и Козари у (БиХ). У њему се налазе следеће стратиграфске јединице: (1) Тријаски сјајни шкриљци, вулканити и радиоларити; (2) Офиолитска тела од којих је највећа Сувоборско-маљенска серпентинитска маса; (3) Дијабаз-рожначка формација је делом представљена нормалним седиментним и вулканским стенама а делом и офиолитским меланжом. Овај последњи има матрикс са јурским и кредним фосилима и хаотично размештене блокове разних тријаских, јурских и кредних седимената, офиолита и базалтоида. То сведочи о дуготрајном настајању ове формације. У повременим прекидима у њеном формирању таложени су: (4) титонски, доњокредни и горњокредни пелашки кречњаци, старији, са амонитима, а млађи са глоботрунканама; (5) ценомански, туронски и доњосенонски кречњаци са рудистима који су само местимично сачувани. Накнадном транскурентном дислокационом прерадом у целом овом појасу све наведене стене су ушле у виду блокова у састав (6) горњосенонског тектонског меланжа. Преко свега поменутог у северозападној Босни лежи још мастрихтско-палеогени флиш и мајевички еоценски турбидити и олигоценски црвени кластити.

Геолошка историја В. почела је у млађем девону. На северној маргини Гондване рифтовањем је отворен издужен океански басен као део Палеотетиса. После формирања велешких седимената и вулканита тај басен је у горњем карбону затворен субдукцијом под СММ. Велешке стене су убране и метаморфисане. Тако је ушао у састав Пангеје. Разарањем Пангеје и почетком отварања Неотетиса у тријасу, прво је наступило рифтно отварања ГПВЗ а затим и ЗПВЗ. У ствари ГПВЗ је био велики Вардарски океан са низом острвских лукова, а ЗПВЗ је био његов маргинални део. У њима су настале басенске творевине: тријаске и јурске седиментне и вулканске стене и офиолитски меланж. У горњој јури почело је дуготрајано интервално затварање океана и маргиналоног басена. Утврђено је пет фаза кимријских субдукционих или обдукционих догађаја (малмски, аптски, мастрихтски, средњееоценски и послеприабонски) раздвојених периодима морске седиментације. ГПВЗ је субдукован на исток под СММ, а ЗПВЗ на север под ЈБ. Ови тектонски процеси су били праћени у оба појаса метаморфизмом и интензивним транскурентним кретањима. Тако је настала савремена имбрикована структура западно--југозападних и југозападних вергентних набора, краљушти и навлака толико карактеристична за В. У неогену терени В. су разламани и раседани а знатним делом и прекривени млађим седиментима.

ЛИТЕРАТУРА: F. Kossmat, Geologie der zentralen Balkanhalbinsel, Berlin 1924; Б. Миловановић, Геолошко-тектонска скица Југославије, Бг 1950; L. Kober, Leitlinien der Tektonik Jugoslawiens, Bg 1952; С. Карамата, Геолошка еволуција нашег подручја од тријаса до квартара, Бг 1974; A. Grubić, An Outline of Geology of Yugoslavia, Paris 1980; S. Karamata, „The geological development of the Balkan Peninsula related to the approach, collision and compression of Gondwanan and Eurasian units", Geological Society, London, Special Publications, London 2006.

Александар Грубић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)