ВУШКОВИЋ, Милош

ВУШКОВИЋ, Милош, сликар, карикатуриста (Цетиње, 17. VIII 1900 -- Цетиње, 5. IX 1975). Уметничке студије започео на Уметничкој школи у Београду, а наставио у Бечу (1921). У Београд се вратио 1924. и у Гласу и другим листовима радио као илустратор и карикатуриста, а као професор цртања у Панчеву (1926--1933) и Првој мушкој гимназији у Београду (од 1933). Од 1948. био је професор и директор Школе за примењену умјетност у Херцег Новом, а од 1952. директор Умјетничке галерије на Цетињу. Припадао је групи „Облик". Од 1931. учествовао је на свим значајнијим изложбама београдских сликара и вајара, као и на изложбама у иностранству (Софија 1937, Рим 1937, Фиренца 1939). Самостално је излагао на Цетињу (1921--1969), у Београду (1934, 1962) и Подгорици (1921--1969). Са Пјером Крижанићем основао је Ошишани јеж, на чијим је страницама објавио око 6.000 политичких карикатура. Бавио се и скулптуром и графиком. Био је члан УЛУС-а, а од 1973. и редовни члан Друштва за науку и умјетност Црне Горе. Његов рад на карикатури подељен је у две фазе: стилистичку (1935--1941) и другу, до почетка 50-их. Пејзажи и портрети В. стилски припадају међуратном конструктивизму, поетском реализму и колористичком експресионизму. Добитник је Политикине награде (1933), награде УЛУЈ-а за портрет (1935), награде Општине Београд за плакат (1938) и награде АВНОЈ-а за сликарство (1971), а одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима и Орденом рада са златним венцем.

ДЕЛА: Студија акта, 1921; Црногорац, 1921; Нацрт за диплому, 1921; Хармоникаш, 1929; Бледско језеро, 1930; Лутка, око 1930; Портрет Павла Алексића, око 1935.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Ковачевић, Б. Маровић, Милош Вушковић 1900--1975, Пг 1994; С. Михајловић Радивојевић, Милош Вушковић (1900--1975), Пан. 1996.

У. Рајчевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)