ВУЧУРОВИЋ, Обрад

ВУЧУРОВИЋ, Обрад, војно-машински инжењер, генерал-мајор, универзитетски професор (Кривошије код Котора, 1. IV 1922 -- Београд, 18. IX 2013). Машински факултет завршио у Загребу 1952, студије нуклеарног инжењерства на Електротехничком факултету у Београду 1955, а Високу школу наоружања у Паризу 1959. Специјалистичко усавршавање обављао је на ракетном полигону у Јапану 1964. и 1968. Током 42-годишњег војног стажа унапређиван је до чина генерал-мајора 1987, а у активној војној служби је обављао најистакнутије руководеће конструкторске дужности. Истакао се као конструктор и оснивач југословенске ракетне технике и руководилац на развоју првог југословенског система ПВО „Вулкан" крајем 50-их година, као и домаћих артиљеријских ракетних система „Пламен", „Огањ" и „Оркан", све до половине 80-их година прошлог века, што му је донело велики међународни углед у овој области. Творац је првог међународног пројекта југословенског ракетног наоружања 1981. Редовни је професор од 1990. на Маш. ф. у Београду, на предмету Основи пројектовања ракета и лансера, те професор на Војним академијама ЈНА 1980--1990. Аутор је стручних књига Основи пројектовања ракета (Бг 2003), Проблеми пројектовања лансирних уређаја (Бг 2006), те превода књига Планирање борбених дејстава и командовање јединицама помоћу мрежних дијаграма (Бг 1969), Устанци на југу Аустро-Угарске (Бг 2007). У теорији пројектовања ракетног наоружања допринео је интегрисању војног приступа проблему садржаном у свођењу главних пројектних захтева ракетног система на параметре ефикасности на циљу и унификацији и избору југословенских калибара војних ракета. Аутор је 88 студија анализа, конструктивних документација и научних и стручних радова на домаћим и међународним симпозијумима. Биран је за експерта УН. Редовни је члан Инжењерске академије Србије. Награђен је највећим војним наградама у СФРЈ и одликован са 15 високих војних одликовања.

ИЗВОР: Архива Маш. ф. у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: Генерали и адмирали Србије 1981--2011, Бг 2012.

М. Милиновић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)