ВОЉАВЧА

ВОЉАВЧА, манастир у Бресници код Чачка, на истоименој реци. Има два храма. Брвнару Св. великомученика Прокопија традиција везује за патријарха Арсенија III, а жички монаси изградили су остале објекте као свој метох. Била су то скромна здања која су Турци често спаљивали, а народ обнављао. Садашња брвнара из XVII в., поправљана 1891, стручно је обновљена 1939. када је добила нов иконостас и мали конак. Храм Преподобне мајке Параскеве, саграђен 1967, задужбина је Душана Новаковића, исељеника у Вокиген (САД), родом из села Бечња. Пројекат за храм у српско-византијском стилу урадио је архитекта Драгомир Тадић. Основа храма је крстообразна, купола над пресеком и звоник над притвором. Зидан је од цигле и камена и покривен лимом. Радове је извео неимар Раја Ракић иконостас урадио Милић Урошевић, а иконе осликао Младомир Тодоровић, професор карловачке богословије. Ктиторова супруга Драга замонашила се и као монахиња Дарија остала у В. Душан Новаковић је куповином земље проширио порту и 1972. подигао велики једноспратни конак. Замонашио се 1981. именом Георгије у манастиру Ваведење у Овчарско-кабларској клисури.

ЛИТЕРАТУРА: В. Костић, „Нова црква Свете Петке у манастиру Вољавчи", Глас Православне епархије нишке, 1968, 1.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)