ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин

ВЕЛИМИРОВИЋ, Милутин, лекар, књижевник (Пирот, 9. VI 1893 – Београд, 18. XI 1973). Током I светског рата био је лекарски помоћник у Трећем пуку Моравске дивизије I позива, са којом се повлачио на Крф. Потом је распоређен у санитетску јединицу Прве добровољачке дивизије, упућене у Одесу. Борио се у Добруџи, где је рањен, а током 1918–1919. повлачио се преко Сибира, Кине, Монголије, Јапана и Суеца. Студије медицине завршио је после рата у Прагу. Радио је као лекар у Књажевцу, Ћуприји и Јагодини. Истакао се 1923. у сузбијању епидемије великих богиња вакцинацијом становника насеља књажевачког краја. Током II светског рата постављен је за управника Резервне војне болнице у Јагодини, као резервни санитетски мајор. Био је члан СЛД, потпредседник Удружења носилаца Албанске споменице, члан Научног друштва за историју здравствене културе у Србији. Писао је песме, путописе, драме, приповетке и романе. Био је члан Удружења књижевника Србије и председник Удружења преводилаца Србије. У путописима Кроз Кину (Бг 1930) и По Јапану и Монголији (Бг 1938) међу првима је у српској литератури описао живописне пределе и необичне обичаје источних земаља и народа, мешајући дипломатски и економски извештај са субјективним доживљајима, чак и хумором на рачун „белог човека", све време поредећи егзотику Азије са европским начином живота. У студији О јапанској поезији (Бг 1956) детаљно приказује историјат, сталне облике и мотиве најзначајнијих јапанских песника. Већину својих ратних доживљаја В. је описао у тетралогији коју чине романи Тешке године (Н. Сад 1954), Неостварена љубав (Н. Сад 1962), После атентата (Пирот 1967) и Лутања (Бг 1972). У рукопису (Архив САНУ, Музеј медицине СЛД) остао је његов ратни дневник из 1916, мемоари и други списи.

ДЕЛА: Соколско друштво Књажевац, 1908–1938, б. м. 1938; приповетке: Мећава – приче паланачког лекара, Пирот 1970.

ЛИТЕРАТУРА: К. Тодоровић, Предговор, у: М. Велимировић, Мећава – приче паланачког лекара, Пирот 1970; Б. Ковачевић, „Књижевни рад М. В", у: М. Велимировић, Лутања, Бг 1972; В. Симић, „In memoriam др Милутина Велимировића", Архив за историју здравствене културе Србије, 1973, 2; М. Субић, „Прим. др Милутин Велимировић", Архив за историју здравствене културе Србије, 1983–1984, 12–13; Г. Антић, Велимировићи, књижевна баштина, Андријевица 1996; В. Гвозден, Српска путописна култура 1914–1940, Бг 2011.

Драгана Белеслијин

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)