ВИДАК, Милован

ВИДАК, Милован, сликар (Стожиште код Босанског Грахова, 12. X 1926 – Београд, 22. III 2003). Као шеснестогодишњак отишао у партизане и учествовао у биткама на Неретви и Сутјесци. Из рата изашао као подофицир. Године 1950. почео да изучава сликарске вештине, а прве поуке добио је у ликовној секцији Дома ЈНА у Београду. Објавивши уметнички Кодекс у 13 тачака (1952), скренуо пажњу на себе и своје дело. У седмој тачки Кодекса В. наглашава однос према ствараоцу, записујући да се „из вида не сме изгубити долазак техничке интелигенције, условљене законом и светом деструкције". Овај спис био је и полазиште групе Медијала, чији је суоснивач. Његов сликарски рад подељен је у четири циклуса: Пред почетак Великог суђења (1962–1965), Рађање (1965–1970), Распеће (1970–1981) и Богојављење (1981). Последњи циклус остао је незавршен. Иако је као ратни инвалид остао без ока, упорно је трагао за интегралном сликом, улажући у своје умеће велик труд и неоспоран таленат. Критика је у његовим сликарским сновиђењима препознала поетику метафизичких фиксација, а стил као чудесну мешавину супротности реализма и фантазије, натурализма и идеализма. Имао је седам самосталних изложби у Београду (1966–1988) и Ваљеву (1992). Поводом 85-годишњице сликаревог рођења у београдској Галерији „Hexalab" 2011. приређена је његова ретроспективна изложба. Васко Попа му је 1969. посветио једну своју песму.

ДЕЛА: Стара комода I, 1947; Мртва природа са сатом, 1948; Каменица, 1956; Шкрпље, 1957; Гљиве, 1958; Пролећни сазив, 1965; Врата вулкана, 1965–1973.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Кусовац, Каталог изложбе Милована Видака, Ва 1992; Д. Ђорић, „О М. Видаку", у: Антологија српског сликарства друге половине XX века, Бг 2004; С. Вуковић, Ликовни живот, критике и прикази: калеидоскоп М. Видака, Бг 2008.

Угљеша Рајчевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)