ВЕЛИКА КАПЕЛА

ВЕЛИКА КАПЕЛА, северозападни део планинског венца Капела, који повезује Горски Котар с Велебитом и Личком Пљешевицом. Капела се пружа у дужини од око 100 км на линији Фужине–Кореница. Отприлике на половини те дужине Јозефински пут Огулин–Сењ прелази преко превоја Врх Капела (884 м) који дели планину на два подједнака дела. Северни део је В. К., а јужни Мала Капела. Планина је названа по капели Св. Николе на месту некадашњег павлинско-глагољашког самостана Св. Никола на Гвозду. Планински систем В. К. чине планински венци у низу: Биторај, Вишевица, Бјелоласица, Бијеле и Самарске стијене – Клек које су динарског правца пружања, а међусобно су одвојене крашким долинама и пољима. Рељеф је богат захваљујући снажним тектонским покретима и ерозивно-денудационим процесима у кречњаку. Венци су морфолошки рашчлањени, тако да чине орографске лавиринте (нпр. Бијеле и Самарске стијене). Највиши врх је Кула (1.534 м).

У геолошком саставу преовлађују кречњаци и доломити мезозојске старости. У источном делу преовлађују кречњаци, најчешће слојевити, веома карстификовани и водопропусни, тако да су површински делови безводни. У северозападном и југозападном делу су слојевити и банковити доломити и кречњаци. У крајњем северном делу и на појединим местима на југу има масивних и банковитих доломита који су испуцали и распадањем стварају доломитску пржину подложну ерозији. У северном и средишњем делу има црвенице, односно седимената квартара, који су мало водопропусни и подложни заблаћивању и ерозији. То су подручја поља која су искоришћена за насељавање. Цео простор В. К. је интензивно скаршћен.

Због таквог геолошког састава простор В. К. има и спелеолошких објеката. Значајна је Ступина јама (дубине 413 м) под Биторајем. Површинских хидрографских објеката је мало. Постоје у два поља. У северозападном делу је поље у којем су смештена насеља Јасенак и Врело. У северном делу поља је Јасеначки поток који и извире и понире у истом пољу, а у јужном делу поља има врело. У југоисточном делу В. К. је поље Дрежница где пониру воде потока Шушик који извире на падинама В. К.

Вегетација се одликује богатством шума. Преовлађују мешовите шуме букве и јеле, а често се јављају и јавор, брест и јасен. Законом су заштићена подручја Бијеле стијене, Самарске стијене и Клек.

С јужне и југозападне стране В. К. пролази значајнији путни правац који повезује Сењ и Огулин, односно од Језерана (између Велике и Мале Капеле) води до Делница и Ријеке. Путеви воде и преко В. К., од Мркопаља преко била до Огулина. Значајнија насеља су Мркопаљ, у северном делу планине, и насеља у поменутим пољима (Јасенак и Дрежница).

ЛИТЕРАТУРА: И. Велић, Jurassic and Lower Cretaceous assemblage – zones in Mt. Velika Kapela, Central Croatia, Зг 1977; Ж. Пољак, Хрватске планине. Цјеловит хрватски планинарски атлас, Зг 2001.

Милка Бубало Живковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)