ВЛАДОЈЕ

ВЛАДОЈЕ, логотет (Србија, прва половина XIV в. -- Босна, после јуна 1394). Логотет краља Стефана Твртка I Котроманића. Пореклом је из Србије, а био је изузетно добро образован. Након крунисања Твртка за краља у Босни су уведена и нека достојанства која су постојала у српској држави за време Царства. Међу њима је било и достојанство логотета које је први понео В. Вероватно је управо он посредовао у преношењу владарске идеологије, краљевске титуле, титуларног имена Стефан, канцеларијских и дворских обичаја из Србије у Босну. В. је саставио повељу од 10. IV 1378, у којој је образложио уздизање босанског бана у ранг краља. Твртка је Бог удостојио „сугубим венцем" као наследника босанских банова и српских краљева који су у „земаљском царству царствовали и на небеско царство преселили се". Пошто је видео земљу својих прадедова без пастира отишао је у „српску земљу" и тамо био крунисан „венцем" прародитеља својих и постављен за краља „Србљем и Босне и Поморија и Западних страна". Повељом је Твртко I пренео на себе сва права и обавезе српских владара и босанских банова према Дубровнику. На крају повеље стоји „писа логофет В." Ово је једина повеља на којој је В. наведен као писар, али сигурно није и једина коју је написао. Осим канцеларијским, бавио се и дипломатским пословима. Заједно са војводом Влатком Вуковићем и кнезом Мирком Радојевићем боравио је 1382. у Дубровнику поводом проблема насталих отварањем трга соли у граду Светог Стефана. Иако није био најугледнији члан посланства водио је преговоре. Када су се наредне године (1383) односи Босне и Дубровника поново заоштрили, В. је, заједно са кнезом Вукашином Милатовићем, опет дошао у Дубровник као краљев посланик. Краљ Твртко I га је 1390. одредио за члана делегације, коју су поред њега чинили још протовестијар Трипе Буће, епископ кнински Михаило и кнез Станоје Јелашић, чији је задатак био да установи границе сплитске општине. Том приликом је забележен као Vladoie de Rascia dicte aule logophet. Последњи пут се спомиње 24. VI 1394. у тестаменту Дубровчанина Климе Гучетића као некадашњи логотет краља Твртка (fo logofeth de Re Tuertcho de Bossina).

ИЗВОРИ: Ш. Љубић, Листине о одношајих између јужнога Славенства и Млетачке републике, IV, Зг 1874; Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I/1, Бг -- Ср. Карловци 1929.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ћирковић, „Сугуби венац. Прилог историји краљевства у Босни", ЗФФБ, 1964, 8-1; М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 2001.

С. Рудић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)