ВЛАШКАЛИН, Михаило

ВЛАШКАЛИН, Михаило, правник, добротвор (Врањево, Нови Бечеј, 11. X 1824 -- Врањево, Нови Бечеј, 2. XII 1852). Право име Константин променио је у Михаило, али се потписивао и као Мија, а Влашкалић уместо Влашкалин. Завршио је гимназију у Сремским Карловцима, студирао филозофију у Пожуну (1841--1846), а потом право у Прешову (1846--1847). И пре Револуције 1848. био је активно укључен у српске омладинске организације у Пожуну, Пешти, Прешову -- у Пожуну је био члан, записничар и књижничар Српске ђачке дружине. Средином 1847. полиција је код њега пронашла материјал који је теретио круг око Светозара Милетића. Учествовао је на Мајској скупштини 1848, а касније је био члан Омладинске легије. После подређивања српског покрета у Војводини Бечу, повукао се у пролеће 1849. са Јованом Ђорђевићем и Светозарем Милетићем у Врањево. Ту сe бавио адвокатуром, а у јесен 1851. постао и председник општине. Непрекидно је одржавао везе са друговима и пријатељима, највиђенијим Србима из Угарске, који су касније имали истакнуту улогу у српском политичком и културном животу. Помагао их је све, као и омладинска удружења, друштвену читаоницу, издавање Славјанке у Пожуну 1847, а имао је богату личну библиотеку са око 500 књига.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Грчић, Историја српске књижевности, Н. Сад 1906; Л. Зрнић, Српске ђачке дружине, Бг 1912; Б. Ковачек, Јован Ђорђевић, Н. Сад 1964; Р. Ковијанић, „Срби који су учили у Словачкој (XVIII--XIX век)", ЗМСКЈ, 1971, 2--3.

С. Мирчов

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)