ВОЈШТАТИК

ВОЈШТАТИК, дажбина коју су поданици манастирских властелинстава плаћали у XV в. у замену за обавезу опремања војске и учествовања у војним походима. Јавља се, а вероватно је и настала, у областима под влашћу Бранковића. Начин творбе именице -- од српске основе и грчког суфикса -τικος -- упућивао би на византијско порекло. У земљама Лазаревића изгледа да је исту сврху имала дажбина под називом војница. У имунитетским формулама манастирских повеља Лазаревића и Бранковића ове две дажбине замењују старији општи појам војске, којим је означавана обавеза војне службе. Према пореклу и генези, изгледа да војница и в. у неким повељама још увек задржавају изворно значење војне работе. У оним повељама где се и даље изричито наводи обавеза војске, „у Турке" или под деспотовом командом, нема помена в. Основна дажбина за подмирење ратних расхода, разрезана на све поданике, биле су унче. Господин Ђурађ Бранковић ослободио је 1428. манастир Св. Пантелејмона на Атосу плаћања зимских унчи и соћа за поседе у његовој држави, а што су унче летње војштатик, оно да се сабира у кућу господства ми да се тиме опрема војска. Овако срочена одредба наводила је научнике на закључак да је в. истоветан са летњим унчама. Изгледа, међутим, да је писар пропустио да напише везник и, тј. да је руски манастир за поседе у српској држави морао давати и општу дажбину за војску и порез за ослобађање од војне обавезе, као што је био случај и на другим властелинствима у то време.

ЛИТЕРАТУРА: И. Божић, Доходак царски, Бг 1956; Историја српског народа, II, Бг 1982; А. Веселиновић, „Војска у средњовековној Србији", ВИГ, 1994, 1--2; С. Ћирковић, Р. Михаљчић (ур.), Лексикон српског средњег века, Бг 1999.

Ђ. Бубало

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)