Прескочи до главног садржаја

ВЛАДИСЛАВ I ЈАГЕЛО

ВЛАДИСЛАВ I ЈАГЕЛО, пољски и угарски краљ (? -- околина Варне, 10. XI 1444). Син пољског краља Владислава II и брат краља Казимира IV. После смрти угарског краља Алберта Хабзбуршког (1437--1439) отворило се питање наслеђа круне. Деспот Ђурађ Бранковић покушао је да оствари брак између свог сина Лазара и удовице краљице Јелисавете, ћерке краља Жигмунда (1387--1437), али су ти планови пропали. Део угарских барона понудио је круну петнаестогодишњем сину пољског краља, како би се ресурси и ове државе ангажовали у одбрани Угарске од Османског царства. Док је посланство путовало на пољски двор, краљица Јелисавета је родила и одмах потом крунисала за краља свог сина Ладислава V Посмрчета (1440--1457). По доласку у Угарску, В. је такође крунисан за краља, што је довело до грађанског рата. У прво време, краљ В. био је непријатељски настројен према деспоту Ђурђу, али су се односи регулисали до 1441. и деспоту су враћени његови угарски поседи. На смиривању сукоба у Угарској радили су папа Еуген IV и кардинал Јулијан Ћезарини како би се организовао поход против Османског царства. Деспот Ђурађ је за ову идеју придобио главног војсковођу краља В. -- северинског бана Јована Хуњадија (Сибињанин Јанко). Угарска војска кренула је у „Дугу војну" новембра 1443. и успела да преко Србије изврши продор до Софије, наносећи неколико пораза османској војсци. Због неповољних временских прилика војска се јануара 1444. вратила преко Дунава. У преговорима са султаном деспот Ђурађ је добио назад Деспотовину, што га је отуђило од краља В. и кардинала Ћезаринија, који су планирали нови крсташки поход. Пошто је пут преко Србије био затворен, септембра 1444. В. је с војском прешао Дунав код Оршаве и кренуо ка истоку. Како млетачки и ђеновљански бродови нису блокирали мореузе, султан Мурат II (1421--1444, 1446--1451) прешао је из Мале Азије и 10. новембра код Варне на црноморској обали нанео страховит пораз хришћанској војсци. У току битке погинули су краљ В. и кардинал Ћезарини, као и многи великаши, док се Јован Хуњади једва спасао бекством преко Влашке.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ћирковић, „Rasciani regales краља Владислава I Јагелонца", ЗМСИ, 1970, 1; П. Рокаи, „Боравак угарског краља Владислава I код Крушевца 1444. године", ЗФФБ, 1985, 15--1; Историја српског народа, II, Бг 1994; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Бг 1994; P. Engel, The Realm of St Stephen: A History of Medieval Hungary 895--1526, London -- New York 2001; П. Рокаи и др., Историја Мађара, Бг 2002.

Ј. Мргић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)