ВРДНИК

ВРДНИК, рудник мрког угља, један од најстаријих рудника у Србији, отворен 1804, припадао је до 1849. манастиру Нова Раваница у Врднику. Рудник је касније више пута мењао власника. Озбиљнија истраживања лежишта започета 1871. резултирала су изградњом главног окна 1885, ширењем експлоатационог поља, организованијом и масовнијом производњом. Најважније „Јужно окно" рудника, дубине 227 м, изграђено је 1912, а пет година касније продубљено је 47 м. После I светског рата рудник је прешао у власништво државе, а власнички статус није мењао до престанка рада. Дебљина врдничке угљоносне серије, настале у језерској фази Паратетиса, износи 10--12 м у централним деловима басена, тектонски је веома поремећена, а топлотна моћ угља је 9.000--23.000 kЈ. Неоткопане доказане резерве угља Врдничког басена су 29,5 мил. т. Радови у руднику су, због неповољних експлоатационих услова и продора велике количине воде, обустављени 1968, а рудник је затворен 1969.

ЛИТЕРАТУРА: П. Николић, Д. Димитријевић, Угаљ Југославије, Бг 1990.

С. Вујић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)