ВАРАЖДИНСКА ЕПАРХИЈА

ВАРАЖДИНСКА ЕПАРХИЈА, епархија Пећке патријаршије на простору Карловачке митрополије у чијој је непосредној јурисдикцији била. Срби са простора Вараждина су најчешће доспевали под јурисдикцију епархије славонске или пакрачке, а касније под јурисдикцију епархије која је због сеобе седишта мењала име у Марчанска, Северинска и Лепавинска, али се увек истицала надлежност епископа и за простор вараждинског генералата. Епископ Симеон (Филиповић) потписивао се као „хрватски, северински, лепавински, марчански и свега генералата вараждинског и капетанијата жумберачког и све хрватске крајине". После укидања Лепавинско-северинске епархије за епископа Костајничко-северинске епархије изабран је 1750. Арсеније (Теофановић), али му је царица забранила да у својој титулатури помиње Марчу и Северин, него да користи титулу „свега Генералата вараждинског". Титула Павла (Авакумовића, 1785) гласи „славониски и генералата вараждинског". Један антиминс освећен је 1799. у Пакрацу „рукоју Кирила (Живковића), епископа пакрачкославинијскаго и генералата вараждинскаго".

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, Бг 1903.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Кашић, Отпор Марчанској унији: Лепавинско-северинска епархија, Бг 1986.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)