ВЕСКОВИЋ, Мирослав

ВЕСКОВИЋ, Мирослав, физичар, универзитетски професор (Румa, 7. VII 1958). Дипломирао нуклеарну физику на Природно-математичком факултету у Новом Саду 1981. Магистрирао је из области физичких наука на Природословно-математичком факултету Универзитета и Институту „Руђер Бошковић" у Загребу (коаутор, „Crass talk between Two Planer Ge Detectors in Head on Geometry", Nucl. Instr. and Meth. A245, 1986; коаутор, „Hypersatellite and satellite transitions in xenon atoms", Phys. Rev. A42, 1990). „Мултиполности електромагнетних прелаза атомских језгара A≈200" била је докторска дисертација, одбрањена на Универзитету у Новом Саду 1989 (коаутор, „Softness and Shape Coexistence in the Light Platinum Isotopes", J. Phys. G: Nucl. Part. Phys.13, 1987, L155-157; коаутор, „Quadrupole moments and band-mixing in tungsten nuclei", Phys. Rev. C41, 1990, R1-4). Од 1981. запослен на ПМФ у Новом Саду, где је 2000. изабран за редовног професора нуклеарне физике, а 2002. и за шефа катедре. Од 1986. до 1987. научно се усавршавао у Сасекс Универзитету и Институту „Лауе-Ланжевен". Боравио је и у Оук Риџу и Вандербилт универзитету. У периоду 1991–1992. био је у Европском центру за нуклеарна истраживања CERN ISOLDE, Женева, а од 1994. до 1996. на Универзитету Оксфорд. Области истраживања су му ретки нуклеарни процеси и нуклеарна структура – нуклеарни магнетски моменти методама нискотемпературне нуклеарне оријентације (коаутор, „Magnetic dipole moment of 129Sb", Phys. Rev. C 53, 1996, 124; коаутор, „Magnetic Moments of Odd-A Sb Isotopes to 133Sb: Significant Evidence for Mesonic Exchange Current Contributions and on Core Collective g Factors", Phys. Rev. Lett., 1997, 78). Истражује у области заштите животне средине и у радијационој екологији методама нискофонске гама спектрометрије. Део свог експерименталног рада обавља са групама за нискотемпературске нуклеарне оријентације са Универзитета у Оксфорду, ЦЕРН-а, Студсвик нуклеарне лабораторије Универзитета у Упсали, Макс-Планк Института у Минхену, Нигата и Мериленд Универзитета. Борави на универзитетима и лабораторијама у Европи, САД и Азији. На Универзитету у Новом Саду предаје нуклеарну и физику елементарних честица. Од 2000. до 2002. био је директор Департмана за физику, од 2002. дo 2004. проректор за науку и развој Универзитета у Новом Саду, а од 2005. до 2008. декан ПМФ. Од 2008. до октобра 2009. био је помоћник министра за науку у Влади Србије. За ректора Универзитета у Новом Саду изабран је 2009. Учествовао у више европских истраживачких и развојних пројеката. Од 2011. ради као координатор на програму Стратегије Европске уније за подунавски регион. Заменик је председника Конференције универзитета Републике Србије. Био је председник Друштва физичара Србије 2006–2008.

ДЕЛА: коаутор, „Magnetic dipole moment of ¹²⁷Sb and ¹²⁹Sb by nuclear magnetic resonance on oriented nuclei", Phys. Rev. C, 1996, 53.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Сливка и др., Гама спектрометрија, специјалне методе и примене, Н. Сад 1999.

Ђорђе Бек-Узаров

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)