ВИДОВИТОСТ

ВИДОВИТОСТ, према народном веровању, способност одређене особе да прориче будуће догађаје. У српском народу је било раширено веровање да су видовити људи они који се роде „у кошуљици" (тј. у постељици) или они који су рођени у суботу. Осим тога, видовити су према веровању и они који су зачети између жене и неког демона. Видовите особе, сматрало се, имају моћ да виде и оно што обични људи не виде или пак да „чују" како трава расте, да разумеју језик појединих животиња. Осим људи видовите могу бити и поједине животиње, попут коња или пса јер имају моћ да осете смрт у домаћинству, неку општу несрећу, штету и слично. Видовити сами себе легитимишу тако што истичу да су тај дар добили рођењем и да им је то урођена способност. Сматра се наследном особином и врло често женске особе наводе како су тај дар наследиле по женској линији, од мајке или бабе. Видовити људи су у својим срединама били посебно поштовани. У последњој деценији XX в., у време распада СФРЈ и ратних збивања на јужнословенском простору, појавиле су се многе особе које су се јавно, најчешће преко медија, представљале као видовите и злоупотребљавале тежак положај појединаца и њихових породица.

ЛИТЕРАТУРА: Ш. Кулишић, Из старе српске религије, Бг 1970; Ш. Кулишић, Н. Пантелић, П. Ж. Петровић, Српски митолошки речник, Бг 1998; Б. Јовановић, Дух паганског наслеђа у српској традиционалној култури, Н. Сад 2000; Л. Радуловић, Окултизам овде и сада. Магија, религија и помодни култови у Београду, Бг 2007.

Весна Марјановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)