ВЛАХ АЛИЈА

ВЛАХ АЛИЈА, непријатељ Бановић Страхиње из истоимене песме (Вук II, 50). Преко сложених односа епских модела, архаичних слојева традиције и сећања на историјска збивања, карактер силника се склапа кроз сведочења других ликова у песми и коментара певача, старца Милије. Наспрам бановог витештва, јунаштву В. А. недостаје чојство. То показују његови мучки упади, злостављања заробљеника и отмице. Ипак, Милија не обликује В. А. црно-белом техником. Јачи од бана у физичком смислу, што откривају етапе њиховог мегдана, В. А. саосећа са младом робињом, бановом љубом, те и гине због страховања за крхку ,,женску страну". Лик је психолошки изнијансиран у односу на друге варијанте, од којих у најстаријем познатом запису -- бугарштици (XVII--XVIII в.), у сведеном двобоју Деналију Влаховића (Турчина-отмичара) убија банов хрт.

ИЗВОРИ: Богишић, 40; Вук II, 44.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Меденица, Бановић Страхиња у кругу варијаната и тема о невери жене у нашој народној епици, Бг 1965; J. Деретић, Огледи из нашег народног песништва, Бг 1978; Н. Милошевић Ђорђевић, Косовска епика, Бг 1990; Б. Сувајџић, Јунаци и маске, Бг 2005; Н. Љубинковић, Трагања и одговори, Бг 2010.

С. Самарџија

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)