ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКА СКУПШТИНА

ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКА СКУПШТИНА, друга Народна скупштина за време друге владавине кнеза Михаила Обреновића (1860–1868), која се састала на основу Закона о Народној скупштини из 1861. и по којем је та установа имала чисто саветодаван карактер. Одржана је у Београду од 27. VIII до 18. IX 1864. Бројала је 126 посланика, а кнез је за председника поставио Мијалка Раденковића. Министри су поднели Скупштини опширне извештаје о раду министарстава и стању у појединим ресорима. Скупштини су упутили на решавање свега три законска предлога: о општинама, о порезу и о шумама. Упућен је велик број посланичких предлога кнезу. Највећи број поднесака који су били политичке природе су одбијени, попут оног да се донесе закон о штампи. Нису прихваћени ни предлози да се болница изгради у свакој вароши, да се приступи грађењу пруге од Радујевца до Алексинца и др. Ипак, на овој скупштини није се осећала опозиција кнезу, јер су посланици били под дубоким утиском завере против кнежевог живота и држања судија Великог суда који су изрекли ослобађајуће пресуде оптуженима. Укидање те највише судске инстанце од стране кнеза, те суспендовање рада Друштва србске словесности, који су претходили одржавању Скупштине, умногоме су допринели да тронедељни рад ове установе у престоници буде обављен у приличној тишини.

ИЗВОР: Зборник закона и уредаба Кнежевине Србије, XVII, Бг 1865.

ЛИТЕРАТУРА: С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Бг 1990; Б. Мајданац, Народна скупштина Србије. Од обичајне установе до савременог парламента 1804–2004, Бг 2004.

Сузана Рајић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)