ВАРАЖДИНСКИ АПОСТОЛ

ВАРАЖДИНСКИ АПОСТОЛ, најстарији познат српскословенски рукопис настао на тлу Хрватске, писан 1454. у Вараждину по жељи Кантакузине (Катарине) Бранковић-Цељске. Укоричен је као највећи део конволута заједно са саставима црквених отаца Епифанија Кипарског и Јована Златоустог. Апостол је исписао непознати писар, свакако један од Катарининих духовника које је довела у Вараждин. Његов запис говори о настанку рукописа. Преовлађује ресавски правопис. Припада типу Апостола пуног састава са особинама најмлађе редакције српскословенских апостолских текстова. Украшен једном заставицом у боји, уобичајеном за раније илустроване српске рукописе. Обилује накнадним записима и белешкама, што говори о бурној историји ове књиге. Данас је у рукописној збирци Музеја СПЦ у Београду бр. 952.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Николић, „Најстарија српска рукописна књига у Хрватској", Глас светих равноапостола Ћирила и Методија, VII, 104, јануар-април 1980; Р. Ковачевић, „Неки проблеми грецизације у црквенословенским текстовима у XIV и XV веку", НССВД, 1985, 14, 1; Вараждински апостол, Бг–Зг 2004.

Томислав Јовановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)