ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ, дневни лист који је излазио 1893–1919, и то у Београду 1893–1914, Нишу 1914. и поново у Београду 1918–1919. Власник и одговорни уредник био је Љубомир Ј. Бојовић, а у његовој штампарији је и штампан. Док је излазио у Нишу, власник и уредник био је Милан П. Савчић, а штампан је у Штампарији Ђорђа Мунца. Након ослобођења 1918. поново је излазио у Београду, поново у власништву Љ. Ј. Бојовића, у чијој је Народној штампарији и штампан. Од 1913. лист је излазио под насловом Новости, а 1918. враћен му је стари наслов. Лист је мењао формат и поднаслов. Већ од 1894. мењали су се и одговорни уредници, а од 1905. готово сваке године. Неких година су ту дужност вршила петорица (1911), па чак и осморица (1912), тако да је до краја излажења лист имао 27 одговорних уредника. Сам власник је 1912. био и одговорни уредник, а Васе Ђемо је четири пута био одговорни уредник. Лист је концептуално наследио Телеграм (1920).

Био је независни политички и друштвени лист који је најчешће заступао начела Либералне странке и био у опозицији према Радикалној странци. Подржавао је династију и династијске режиме, па ниједном није забрањен за владавине краља Александра Обреновића. После Мајског преврата 1903. преносио је ауторске (Никола С. Јовановић, Владан Ђорђевић) и друге текстове који су оправдавали краљеубиство. И под Карађорђевићима је остао умерен, благо провладин лист, који се залагао за сузбијање личних интереса у политичкој борби, за слогу и јединство, мада је био склонији старорадикалима. По избијању I светског рата драстично је смањен обим листа, иако је штампан у већем формату. Садржај је готово у потпуности фокусиран на ратна збивања у земљи и свету и владине мере, а повремено је доносио и политичке карикатуре. После рата пригрлио је југословенску политику, као део тежње за уједињењем свих Срба и излазак Србије на море, пратећи поред политичких тема и економске, управне, верске и правне проблеме нове државе, због чега је понекад био и на удару цензуре.

Поред политичких прилога, лист је доносио вести и коментаре из привреде, културе и здравствене културе. Посебно интересовање показано је за положај Срба у Аустроугарској, нарочито у Босни и Херцеговини, касније и у Македонији и Старој Србији. Лист је имао сталне рубрике, али су се оне током времена мењале. Рубрика Београдске вести, касније Дневне вести, бавила се углавном важнијим друштвеним питањима – од политичких зборова, заседања Народне скупштине, делатности краља, истакнутих људи и хуманитарних и привредних друштава до изложби, прилога о водоводу, електрификацији, железници. Значајне политичке вести често су објављиване изван рубрике, као посебни чланци. У рубрици Домаће вести углавном је објављивана криминална хроника и друге занимљивости из земље, а Телеграми и Кратке вести доносили су кратке вести из света. Лист је објављивао некрологе, личне вести, читуље, лутријске добитке, курс злата и државних хартија, царинске и друге прописе, репертоар Народног позоришта, огласе и књижевне огласе. Током времена огласни простор осетно је повећан. Имао је подлистак с новелама и романима у наставцима, а касније и фељтоне. Структура листа значајно је промењена током и након рата (рубрике, формат, обим).

ЛИТЕРАТУРА: М. Кисић, Б. Булатовић, Српска штампа 1768–1995, Бг 1996; Српска библиографија, Периодика 1768–2005, 1, Бг 2011.

Бојана Миљковић Катић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)