ВУКОВИЋ, Бећир

ВУКОВИЋ, Бећир, песник (Колашин, 3. IV 1954). Студирао књижевност на Филолошком факултету у Београду. До 2003. радио као секретар Удружења књижевника Црне Горе, сада је предсједник Друштва српских књижевника Црне Горе и Херцеговине, те уредник подгоричког часописа Српски југ. Опус В. карактерише лирски дијалог поетског субјекта са изазовима зла и његовим појавним облицима, деформисаност модерне цивилизације, трагично искуство историје и страдања, онтолошко посрнуће невиних бића, застрашујућа јава отуђења и смрти (Мефистово сјеме, Тг--Бг 1985, Црна уметност, Н. Сад 1994, Федерални посед, Бг 2002). Изабране песме објављене су у књигама Лов у нејасном (Н. Сад 1997) и Црна уметност (Пг 2010). Као публициста, ангажован је у одбрани српског језика и културе у транзиционој Црној Гори (политички есеји: Боже правде, Пг 2006). Добитник је више награда („Марко Миљанов", „Ристо Ратковић", Кочићево перо) и повеља („Азбучник", Видовданска повеља, Печат Херцега Шћепана, Златно перо Русије).

ДЕЛА: Чисто стање, Бг 1980; Зидови који расту, Тг 1983; Потпис свиленим гајтаном, Нк 1988; Кад ујутру гавран освануо, Тг 1989; Игралиште, Н. Сад 1992; Играчке пропасти, Пг 2004; Дух парка, Н. Сад 2007; Нечитач, Н. Сад 2008.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Никчевић, „Чисто и бизарно", у: Лов у нејасном, Н. Сад 1997; Ј. Зивлак, „Записи о писцу црне уметности", Стварање, 1999, 3; Г. Божовић, „Пораз без утехе", у: Играчке пропасти, Пг 2005; С. Радојчић, „Црне слике у језичком вртлогу", у: Црна уметност, Пг 2010.

Л. Томић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)