ВОЈВОЂАНСКИ ЗБОРНИК

ВОЈВОЂАНСКИ ЗБОРНИК, књижевно-друштвени алманах који су 1938. и 1939. издавали књижевници, браћа Богдан и Милоје Чиплић. У првој свесци били су потписани као уредници Богдан Чиплић и Сима Цуцић, док је у другој за уредништво одговарао Богдан Чиплић. Уредници су настојали да у овом добро уређеном гласилу окупе истакнутије војвођанске интелектуалне снаге, да поред књижевних прилога објаве и одабране ликовне радове. Зборник је показао допринос Војводине „нашем народном и општекултурном животу". Матица српска укључила се у подухват са 5.000 динара, али када је објављено да је дотадашњи председник Матице Васа Стајић одустао од сарадње, првобитна замисао није у потпуности остварена, поготово што се многи аутори нису слагали са браћом Чиплић. Ипак, у првој свесци сарађивали су Стајићеви пријатељи Жарко Васиљевић, Крешимир Георгијевић, Младен Лесковац и Бранко Магарашевић. Својим радовима јавили су се и Исидора Секулић, Радослав Грујић, Петар Коњовић, Никола Радојчић, Јован Поповић, Светислав Марић, као и млађи писци Бошко Петровић, Живан Милисавац, Станислав и Бранко Бајић, Витомир Јовановић, Владимир Коларов и Мило Дор (Милутин Дорословац), а од ликовних уметника Милан Коњовић, Петар Добровић, Богдан Шупут, Иван Табаковић, Васа Поморишац, Стеван Боднаров, Миленко Шербан, Стојан Трумић и Ђурђе Теодоровић. Делом је остварена жеља уредника да зборник постане „глас народне и слободарске Војводине у културном делању и тешком послу васпитања народа за бољу будућност". Публикација је наишла на добар пријем код читалаца у Војводини и Београду.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Чиплић, „Жарко Васиљевић изблиза", Свеске Матице српске, 1988, 10.

Д. Попов

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)