ВОЈВОДИЋ, Момир

ВОЈВОДИЋ, Момир, песник (Поношевaц код Ђаковице, Метохија, 18. II 1939). Студије југословенске књижевности завршио на Филолошком факултету у Београду 1964. Од 1966. радиo као средњошколски професор у Подгорици. Био је народни посланик Већа грађана СР Југославије 1992--1997. Песме објављује од 1956. с наглашеном родољубивом, културноисторијском, религијском и сатиричном тематиком (Светигора, Круш. 1970; Муке с ушима, Никшић 1986; Боје земље, Н. Сад 1994; Виј, Бг 2003), при чему Косово има повлашћено место (Бој на Косову, Бг 1981; Жертвено поље, Бг 1998). Најчешће пева у асиметричном десетерцу у римованим дистисима или катренима. Пише часописну и новинску критику, огледе и књижевно-политичку полемику. Преводио је поезију са словеначког (Прешерн) и руског језика (Пушкин, Љермонтов, Јесењин, Блок, Цветајева, Пастернак, Ахматова, Мандељштам, Бродски, Заболоцки, Кузњецов, Главјук, Базилевски). У песничким збиркама и новинским текстовима брани традиционално, српско опредељење Црногораца и подсећа на завете предака (Гробослови, Бг 1979; Гробокази, Бг 2002; Усјековање Ловћена, Пг 2002; Љубве слова, Пг 2011; Зиданица српскога језика, Пг 2011).

ДЕЛА: Са извора мојих гора / Aus den Quellen meiner Berge, Берлин 1981; Божурова суза бројанице, Н. Сад 2011.

ЛИТЕРАТУРА: П. Протић, „Песме о човековој судбини", ЛМС, 1979, 155, 424/6; М. Бећковић, „Монаштво и јунаштво", у: М. Војводић, Азбучна молитва, Вш 1988; М. Вуксановић, „Утек Момира Војводића", Овдје, 1995, 27.

Ј. Делић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)