Прескочи до главног садржаја

ВЕТЕРИНАРСКИ ГЛАСНИК

ВЕТЕРИНАРСКИ ГЛАСНИК, стручни часопис за марвено лекарство и сточарство, основан од Удружења марвених лекара Србије на збору одржаном у Београду 1890. Тада је донето више одлука, од којих се две односе на то да се убудуће „нашем народу пружају нужне поуке из марвеног лекарства" у листу Teжак, који је издавало Српско пољопривредно друштво, а да се за стручне радове „по струци ветеринарској" оснује нови часопис под именом Српски Aрхив за целокупно лекарство, који би излазио једном годишње. За уреднике часописа изабрани су марвени лекари Алекса Љ. Поповић и Стеван Екеровић. На првој седници привременог управног одбора Удружења марвених лекара Србије, одржаној у Београду 27. XII 1903, изабрани су стална управа Удружења, Надзорни одбор, као и Редакциони одбор за часопис у саставу: Јован Алексић, Сава Вукосављевић, Милан Цветковић, Милутин Матовић и Алекса Поповић, а за уредника Петар Д. Тодоровић. Одлучено је да часопис за марвено лекарство и сточарство излази једном месечно под именом Ветеринарски гласник. Први број изашао је 1. I 1904. Преко њега су српској јавности представљани рад ветеринарске струке, њени проблеми, као и значај чувања здравља људи, домаћих животиња и економије земље. Часопис је због ратова излазио са прекидима до краја 1911. и поново 1920. Штампан је у Београду, а 1910. у Јагодини. После I конгреса ветеринара Краљевине СХС, одржаног у Београду 1921. часопис је добио назив Југословенски ветеринарски гласник, у издању Југословенског удружења за ветеринарство и сточарство. Излазио је једном месечно до марта 1941. и после рата до краја 1948. под именом Jугословенски ветеринарски гласник, часопис за ветеринарство Министарства пољопривреде и шумарства ФНРЈ. Решењем Министарства пољопривреде (1949) назив часописа је промењен у Ветеринарски гласник, часопис Савеза ветеринара и ветеринарских техничара СФРЈ. Од марта 1993. излази као научно-стручни часопис у издању Ветеринарског факултета (од 1998. Факултета ветеринарске медицине) Универзитета у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Дивљановић, „Ветеринарски гласник и његови први уредници", ВГ, 1966, 1; Друштво ветеринара Србије од оснивања до данашњих дана (1890-1975), Бг 1976; С. Поп-Ценић, Д. Дивљановић, З. Јевтић, „Библиографија ветеринарске медицине у Србији (1816--1920)", у*: Народна здравствена култура у Србији*, 8, Бг 1988.

З. Д. Јевтић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)