ВИШЕ ШКОЛЕ

ВИШЕ ШКОЛЕ, први степен у оквиру високошколског образовања, на којем се припремају кадрови са вишом стручном спремом намењени различитим подручјима привреде, друштвених делатности и јавних служби (VI-1 степен стручне спреме). Углавном су двогодишње, мада је закон допуштао могућност оснивања и трогодишњих в. ш. Уписују их лица са завршеном одговарајућом средњом школом. Одговарају првом степену факултетске наставе -- после завршене в. ш. било је могуће, на појединим факултетима, наставити студије на другом степену ради стицања потпуног (четворогодишњег) високог образовања. Пре II светског рата мрежа в. ш. није била развијена. Њихов развој кренуо је после 1945, а нарочито је постао интензиван након доношења Резолуције о образовању стручних кадрова (после 1960), тако да је у другој половини XX в. основан велик број в. ш. У последњој деценији XX в. и у првој деценији XXI в. основано је и више приватних в. ш. Заједницу в. ш. Србије (конференцију) средином прве деценије XXI в. чинило је 50 државних в. ш. (школе које је основала Република) и 32 приватне в. ш. Закон о високом образовању (2005) не предвиђа даље постојање ових школа. Опредељење је да в. ш. које испуне услове након поступка акредитације прерасту у високе (трогодишње) школе, а да остале буду укинуте. Тако је након спроведеног поступка акредитације, обављеног у првој деценији XXI в., већина в. ш. стекла статус високих школа.

Постојале су в. ш. за различита подручја рада. Највише их је било у области технике (машинске школе, саобраћајне, електротехничке, железничке, грађевинске и др.). Неке имају општи назив („више техничке школе"), као у Београду, Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Нишу, Крагујевцу, Ужицу, Чачку, Пожаревцу, Звечану, Урошевцу -- са привременим седиштем у Звечану, и укључују профиле више струка из области технике. Поред машинске струке, тј. машинског одсека, који све школе у наведеним местима имају, у њима се јављају и смерови/одсеци из других области: електротехнички (у Новом Саду, Нишу, Пожаревцу, Суботици, Чачку, Звечану), грађевински (у Нишу, Ужицу), металуршки (у Новом Саду, Ужицу), технолошки (у Зрењанину), информатички (у Суботици), одсек за заштиту и графички одсек (у Новом Саду), а Виша техничка школа у Пожаревцу има и пољопривредно-прехрамбени одсек. У Београду -- Новом Београду Виша техничка школа, у саставу Политехничке академије, имала је смерове за нумеричке обрадне системе и индустријски инжењеринг. Неке су, пак, усмерене на једну или две области технике (што је често и у самом називу школе означено), при чему обично имају више одсека/смерова у оквиру те области, као, на пример: Виша машинска техничка школа у Београду -- Земуну (са машинским и саобраћајним одсеком), Виша техничка машинска школа у Трстенику (са смеровима: хидраулика и пнеуматика, производно машинство, технички маркетинг), Виша техничка ПТТ школа у Београду (са одсецима: ПТТ саобраћај, телекомуникације), Виша железничка школа у Београду (са више одсека: железнички саобраћај, железничко машинство, заштита на раду у саобраћају, комерцијално пословање железнице), Виша електротехничка школа у Београду (са више смерова: електроника, енергетика, аутоматика, рачунарска техника, нове рачунарске технологије, менаџмент у електротехници), Виша грађевинско-геодетска школа у Београду (смерови: грађевински и геодетски), Виша техничка школа машинске и саобраћајне струке у Крагујевцу (са смеровима: машински, саобраћајни, информатички), Виша техничка школа за индустријски менаџмент у Крушевцу. Осниване су и посебне в. ш. из области технологије -- Виша политехничка школа у Београду (са три одсека: технологија коже и полимера, графичка технологија, дизајн), Виша техничко-технолошка школа у Крушевцу (са два смера: хемијска технологија и технологија полимера), Виша техничка технолошка школа у Врању (са одсецима: шумарски / финална обрада дрвета, технолошки / обућарски смер, а постоји и машински одсек), Виша техничка текстилна школа у Београду (са одсецима: текстилна технологија, дизајн за текстил и одећу, менаџмент и управљање квалитетом у текстилној индустрији), Виша техничка текстилна школа у Лесковцу (са одсецима: текстилно-механички, оплемењивање текстила, текстилно-одевни), Виша хемијско-технолошка школа у Шапцу (са два смера: хемијски и прехрамбени), Виша технолошка школа за неметале у Аранђеловцу (са два одсека: технологија неметала и технологија воде). Постојале су више пољопривредне школе: у Шапцу (са два смера: ратарство и сточарство), у Неготину, Бачкој Тополи, као и Виша пољопривредно-прехрамбена школа у Прокупљу (са одсецима: ратарство, воћарство-виноградарство и прехрамбено-технолошки одсек). Био је већи број виших економских школа (у Београду, Нишу, Ваљеву, Лесковцу, Пећи -- са привременим седиштем у Лепосавићу, које најчешће имају смерове за: финансије, рачуноводство и банкарство; робни промет; маркетинг и трговину), и њима сличних виших пословних школа: у Београду -- Београдска пословна школа (са одсецима: маркетинг и трговина, финансије и рачунарство, пословна информатика и статистика, порези и царине) и Пословна школа „Мегатренд", у Новом Саду (са одсецима: менаџмент, финансије и рачуноводство, менаџмент спољне и унутрашње трговине, менаџмент производно-пословних система, менаџмент туризма и угоститељства, информатика), Косовом Пољу -- са привременим седиштем у Блацу (са смеровима: пословна информатика и статистика, финансије и рачуноводство, порези и царине), Ваљеву, Чачку. Њима сродне су и: Виша пословно-техничка школа у Ужицу, Виша школа за менаџмент у Зајечару, Виша школа за менаџмент у саобраћају и царини у Нишу, Виша школа за пословне секретаре и менаџмент у Новом Саду, Виша школа за рачуноводство и берзанско пословање у Београду, Виша школа за маркетинг, трговину и туризам у Суботици, Виша школа за предузетништво у Београду, Виша школа за математику и статистику у Београду, Виша школа за компјутерске науке у Београду, Виша школа -- Београдска академија рачунарских наука. Раније су у Београду постојале: Виша комерцијална школа, Виша школа за спољну трговину, Виша школа за примењену информатику, Виша статистичка школа. За управне послове основане су више управне школе (у Београду и Новом Саду 1956, у Приштини 1959, а укинуте 1964). У Београду је постојала Виша школа за социјалне раднике, основана 1958. за образовање кадрова са вишом спремом за рад у области социјалне заштите (касније постала посебан одсек на Факултету политичких наука). У области здравствене струке постојале су: Виша медицинска школа у Београду -- Земуну (са смеровима за: више медицинске сестре-техничаре, више санитарне техничаре, више терапеуте/физиотерапеуте, више радиолошке техничаре, више дијететичаре/нутриционисте, више естетичаре/козметичаре), Виша здравствено-санитарна школа „Висан" у Београду -- Земуну, Виша медицинска школа „Милутин Миланковић" у Београду, Виша медицинска школа у Ћуприји (са смеровима: виша медицинска сестра-техничар, виши терапеут/физиотерапеут, виши радиолошки техничар). Постојале су и посебне в. ш. за друге области -- Виша хотелијерска школа у Београду, Виша туристичка школа у Београду -- Новом Београду (при Политехничкој академији), Виша школа за пројектни менаџмент у Београду, Виша школа за еколошки инжењеринг у Београду, Виша школа за информационе технологије у Београду, Виша школа за организацију и информатику у Новом Саду, Виша школа за пропаганду и односе са јавношћу у Београду, Виша школа унутрашњих послова у Београду -- Земуну (основана 1972. за образовање кадрова за потребе Mинистарства унутрашњих послова и сродне послове), Академија за дипломатију и безбедност у Београду. Основане су у Београду и: Виша школа за примењену психологију, Виша школа за енглески језик, Академија за естетику и козметику, Виша школа за спортско новинарство. У области уметности такође су осниване в. ш. -- Виша школа ликовних и примењених уметности у Београду (основана 1987. као школа за припремање наставника ликовног васпитања, који су раније припремани на посебном одсеку Више педагошке школе), Виша музичка школа у Нишу (са два одсека: теоријски -- за припремање наставника музичког васпитања, и инструментални), као и у области спорта -- у Београду (Виша школа за спортске тренере, Виша кошаркашка школа, Виша школа „БАМ" -- центар за највише кошаркашко образовање „Борислав Станковић", Виша школа „Академија фудбала", Спортска академија) и Новом Саду (Виша школа за спортске тренере и менаџмент у спорту). Постојале су и: Виша школа за специјалне педагоге у Београду (припремала наставнике специјалних школа, тј. наставнике за рад са децом са сметњама у развоју; настала 1963. из дефектолошког одсека Више педагошке школе, која 1967. постаје Виша дефектолошка школа), као и Виша педагошка школа за економику домаћинства у Београду -- Земуну, која је припремала стручњаке са вишом спремом за извођење наставе домаћинства у основним и учитељским школама. Статус в. ш. имале су и школе за образовање наставника -- више педагошке школе, које су припремале наставнике за више разреде основних школа (у Београду, Новом Саду, Зрењанину, Нишу, Крагујевцу, Шапцу, Ужицу, Пожаревцу, Приштини, Призрену, Ђаковици, Гњилану), као и касније основане (од 1972) педагошке академије за образовање учитеља и васпитача (у Београду, Новом Саду, Сомбору, Суботици, Кикинди, Вршцу, Сремској Митровици, Шапцу, Ужицу, Јагодини, Крушевцу, Неготину, Алексинцу, Пироту, Врању, Призрену), које су замениле дотадашње средње учитељске и средње васпитачке школе. После укидања педагошких академија (1993) за образовање учитеља основани су учитељски факултети -- у Београду, Сомбору, Јагодини, Ужицу, Врању и Призрену, а касније и у Суботици и Лепосавићу (факултети у Сомбору и Јагодини потом преименовани у педагошке факултете), а за образовање васпитача формирају се в. ш. за образовање васпитача (у Београду, Новом Саду, Суботици, Кикинди, Вршцу, Сремској Митровици, Шапцу, Неготину, Алексинцу, Крушевцу, Пироту, Гњилану), које статус в. ш. задржавају све до поступка акредитације (отпочете након доношења Закона о високом образовању, 2005) и њиховог прерастања у трогодишње високе школе струковних студија за образовање васпитача, с тим што је Виша школа за образовање васпитача у Неготину укинута (2001), а Виша школа за образовање васпитача у Београду интегрисана са Учитељским факултетом у Београду, на којем се образовање васпитача остварује на четворогодишњим студијама (као и на другим учитељским/педагошким факултетима, који су поред образовања учитеља, отворили и смерове за васпитаче), тако да се, осим на трогодишњим високим школама, васпитачи образују и на четворогодишњим факултетским студијама.

ИЗВОРИ: „Закон о вишој школи", СГ Републике Србије, 1992, 50; „Закон о високом образовању", СГ Републике Србије, 2005, 76.

Љ. Коцић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)