ВИШЕГОДИШЊЕ ЦВЕТНЕ ВРСТЕ

ВИШЕГОДИШЊЕ ЦВЕТНЕ ВРСТЕ (перене, трајнице), цветне врсте које на сталном месту у башти или на украсној површини остају и до 30 година. Биљке су зељастог надземног стабла, висине од 10 цм (љубичица) до преко 150 цм и различитог облика, разнобојних цветова, често специфичног мириса. У Србији велик број в. ц. в. припада самониклој флори (висибаба, ђурђевак, перуника, јагорчевина, саса, хајдучка трава, жалфија и др.) и користе се као цветне и зачинско-лековите биљке. За неке од њих везана су народна веровања и предање (ђурђевак, божур, ружа, хризантема). Перене обухватају велик број родова и врста што омогућује њихово разноврсно коришћење у баштама и посебним перенским засадима, различитог облика, геометријских или природних облика. Перенски засади су најчешће заједнице више перена или перена и сезонског цвећа, а у баштама су ивичњаци, живе ограде и делови камењара или водених површина. Сезонске перене размножавају се семеном, односно расадом и чине део украсних површина у периоду без мраза (дан и ноћ, бегонија, мушкатла, петунија, љубичице и др.). Највећи број трајница размножава се вегетативно: зеленим резницама (Pelargonium), коренским резницама (Primula, Delphinium), ожиљавањем целог листа (Santpaulia) или дела листа (Begonia, Sanseveria), дељењем корена (Gypsohila) и подземним органима као што су луковице, ризоми, гомољ (Iris). Перене су економичне врсте јер нема сталне сетве, сем када се перењак подмлађује сваких 5–6 година. Имају вишеструку примену (лек, зачин, биолошки корисне врсте, као део перењака, као резано или саксијско биље). Бројност врста и декоративне одлике омогућују да се гаје у различитим еколошким условима. Оне захтевају плодна земљишта и прави избор места у односу на њихове захтеве као што на полусенци и влажном земљишту успева Lobelia, Iris, на сувом земљишту Aster. Саде се 3–5 биљака по 1 м² (оне које су висине преко 150 цм) или 6–8 по 1 м² (оне 50–150 цм). Најбоље успевају на плодном земљишту уз употребу органских ђубрива и обавезно настирање у јесен. Нега подразумева заливање, прихрањивање, уништавање корова, заштиту од болести и подмлађивање. Поделе су извршене условно на основу морфолошких и биолошких особина. При дизајнирању перењака потребно је остварити привлачну различитост и непрекидну смену цветања у току године. У перењаку биљке се саде по групама, слажући боје и висине биљака са временом цветања, а ређе се саде појединачно као што је то случај код мака или хризантема. Перене из рода Sedum веома су погодне због своје мале висине (10 цм) као покровне биљке у украсним баштама и парковима. У Србији се в. ц. в. најчешће гаје у баштама уз домаћинство као украсне врсте, а део је намењен продаји на пијацама као саксијско цвеће (љубичица, чуваркућа, љиљан, бегонија). Петуније и мушкатле су обавезни цветни украс прозора и тераса у селима и градовима са традиционалним избором сорте и садње, у зависности од региона. У традиционалним баштама и предбаштама гаје се и ђурђевак, божур, љубичица, мајчина душица, жалфија, чуваркућа, перуника, јагорчевина, љиљан, минђушица, каранфил, петунија, мушкатла, саса и друге у зависности од агроеколошких услова Србије. Понуда расада в. ц. в. је значајна за домаће тржиште (има стални раст), али и за извоз (посебно мушкатле). У пластеницима расад је међуусев у цвећарској производњи и при гајењу поврћа. Производња цвећа, па и в. ц. в., посебно расада, развијена је у Војводини и централној Србији, углавном на мањим површинама. Евидентан је пораст броја произвођача, удружења, кластера. Статистика још не води податке о производњи, а у 2011. укупан извоз цвећа, украсног биља и садног материјала био је око 3,4 милиона долара.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Прошић, В. Мишић, Цвећарство, Бг 1960; Б. Лазић и сар., Прозор у био-башту, Н. Сад 1998; Б. Лазић, Д. Шикопарија, Био-башта за вас, Селенча 2011.

Андреа Субашић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)