ВИШЕГОДИШЊЕ ЦВЕТНЕ ВРСТЕ

ВИШЕГОДИШЊЕ ЦВЕТНЕ ВРСТЕ (перене, трајнице), цветне врсте које на сталном месту у башти или на украсној површини остају и до 30 година. Биљке су зељастог надземног стабла, висине од 10 цм (љубичица) до преко 150 цм и различитог облика, разнобојних цветова, често специфичног мириса. У Србији велик број в. ц. в. припада самониклој флори (висибаба, ђурђевак, перуника, јагорчевина, саса, хајдучка трава, жалфија и др.) и користе се као цветне и зачинско-лековите биљке. За неке од њих везана су народна веровања и предање (ђурђевак, божур, ружа, хризантема). Перене обухватају велик број родова и врста што омогућује њихово разноврсно коришћење у баштама и посебним перенским засадима, различитог облика, геометријских или природних облика. Перенски засади су најчешће заједнице више перена или перена и сезонског цвећа, а у баштама су ивичњаци, живе ограде и делови камењара или водених површина. Сезонске перене размножавају се семеном, односно расадом и чине део украсних површина у периоду без мраза (дан и ноћ, бегонија, мушкатла, петунија, љубичице и др.). Највећи број трајница размножава се вегетативно: зеленим резницама (Pelargonium), коренским резницама (Primula, Delphinium), ожиљавањем целог листа (Santpaulia) или дела листа (Begonia, Sanseveria), дељењем корена (Gypsohila) и подземним органима као што су луковице, ризоми, гомољ (Iris). Перене су економичне врсте јер нема сталне сетве, сем када се перењак подмлађује сваких 5--6 година. Имају вишеструку примену (лек, зачин, биолошки корисне врсте, као део перењака, као резано или саксијско биље). Бројност врста и декоративне одлике омогућују да се гаје у различитим еколошким условима. Оне захтевају плодна земљишта и прави избор места у односу на њихове захтеве као што на полусенци и влажном земљишту успева Lobelia, Iris, на сувом земљишту Aster. Саде се 3--5 биљака по 1 м² (оне које су висине преко 150 цм) или 6--8 по 1 м² (оне 50--150 цм). Најбоље успевају на плодном земљишту уз употребу органских ђубрива и обавезно настирање у јесен. Нега подразумева заливање, прихрањивање, уништавање корова, заштиту од болести и подмлађивање. Поделе су извршене условно на основу морфолошких и биолошких особина. При дизајнирању перењака потребно је остварити привлачну различитост и непрекидну смену цветања у току године. У перењаку биљке се саде по групама, слажући боје и висине биљака са временом цветања, а ређе се саде појединачно као што је то случај код мака или хризантема. Перене из рода Sedum веома су погодне због своје мале висине (10 цм) као покровне биљке у украсним баштама и парковима. У Србији се в. ц. в. најчешће гаје у баштама уз домаћинство као украсне врсте, а део је намењен продаји на пијацама као саксијско цвеће (љубичица, чуваркућа, љиљан, бегонија). Петуније и мушкатле су обавезни цветни украс прозора и тераса у селима и градовима са традиционалним избором сорте и садње, у зависности од региона. У традиционалним баштама и предбаштама гаје се и ђурђевак, божур, љубичица, мајчина душица, жалфија, чуваркућа, перуника, јагорчевина, љиљан, минђушица, каранфил, петунија, мушкатла, саса и друге у зависности од агроеколошких услова Србије. Понуда расада в. ц. в. је значајна за домаће тржиште (има стални раст), али и за извоз (посебно мушкатле). У пластеницима расад је међуусев у цвећарској производњи и при гајењу поврћа. Производња цвећа, па и в. ц. в., посебно расада, развијена је у Војводини и централној Србији, углавном на мањим површинама. Евидентан је пораст броја произвођача, удружења, кластера. Статистика још не води податке о производњи, а у 2011. укупан извоз цвећа, украсног биља и садног материјала био је око 3,4 милиона долара.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Прошић, В. Мишић, Цвећарство, Бг 1960; Б. Лазић и сар., Прозор у био-башту, Н. Сад 1998; Б. Лазић, Д. Шикопарија, Био-башта за вас, Селенча 2011.

А. Субашић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)