ВИЛХАР, Албин,

ВИЛХАР, Албин, класични филолог, преводилац (Постојна, Словенија, 27. II 1902 -- Београд, 24. VII 1975). Студије класичне филологије завршио у Љубљани и Бечу. Докторску тезу о делима песника Партенија одбранио је 1924. у Љубљани. После припајања Истре Италији прешао је у Србију (1925). Службовао је као професор гимназије у Зајечару, Никшићу, Сремским Карловцима и Земуну. У Београду је од 1940. предавао у Другој мушкој гимназији, затим у новооснованој Класичној гимназији (1951--1962). Неколико година био је лектор за латински језик на Филолошком факултету у Београду. Аутор је више двосмерних речника (српскохрватско-словеначки, немачки, италијански) и гимназијских уџбеника латинског језика. Превео је дела Платона (Држава, Горгија, Менон, Закони), Сенеке (Писма пријатељу), Апулеја (Златни магарац), Плутарха (Дион и Брут), Марка Аурелија (Самом себи), Плинија Млађег (Епистуле), Прокопија из Цезареје (Тајна историја). Објавио је и више научних студија (Ђурђевдан и римске Парилије, у рукопису). Његова књига Латински цитати (Н. Сад 1973) доживела је 11 издања. Изузетан педагог и полиглота, поред превода и лексикона из класичне старине (С. Освалт), преводио је савремене књижевнике (А. Мунтеа, Џ. Конрада, Х. Џ. Велса), психологе (С. Фројда, Ч. Озгуда), дечје и друге писце (Андерсен, Грим, Дефо, Сервантес, Свифт). За превод Диогена Лаертија, Животи и мишљења истакнутих филозофа (Бг 1973), добио је награду „Милош Н. Ђурић" (1973).

ДЕЛА: Srbohrvatsko-slovenski slovar, Ljub. 1927; Slovensko-srbskohrvatski slovar, Ljub. 1927; Orfej in Orfizem, Ljub. 1931; Легенде о јунацима старог Рима, Бг 1967.

ЛИТЕРАТУРА: Савремени књижевни преводиоци Југославије, Бг 1970; Д. Невенић Грабовац, „А. Вилхар", Мостови, 1975, 24.

Г. Радојчић Костић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)