ВЕГЕЛ, Ласло

ВЕГЕЛ, Ласло (Végel László), књижевник, есејиста, критичар (Србобран, 1. II 1941). Мађарски језик и књижевност студирао на новосадском, a филозофију на београдском Филозофском факултету. Био је члан редакције новосадских часописа Új Symposion (1965–1971) и Поља (1968–1971), загребачког Пролога (1987–1989), главни уредник новосадске Трибине младих и културног додатка листа Magyar Szó (1971–1980), драматург на ТВ Нови Сад (1980–1991, отпуштен 1992), позоришни критичар листа Политика и координатор новосадске канцеларије Фонда за отворено друштво (1994–2002). Од 2002. слободни уметник. У периоду 2006–2007. боравио као стипендиста у Немачкој. Бритком, ангажованом критиком, естетски заснованим књижевним и позоришним приказима присутан је на страницама водећих листова и часописа, а као врсни полемичар учествује на бројним књижевним трибинама. Његов роман Мемоари једног макроа, Н. Сад 1969 (Egy makró emlékiratai, Н. Сад 1967) сврстава се међу прва дела настала у жанру „урбаног романа" („џинс-прозе") на мађарском, српском и југословенском културном простору унутар којег се В. позиционира као „постмодерни Кентаур", припадајући подједнако и српској и мађарској књижевности. За преводе његових књига и бројних прилога у српској периодици, осим А. Тишме и Р. Милосављева, најзаслужнији је Арпад Вицко. Његови есеји Одрицање и опстајање, Н. Сад 1986 (Lemondás és megmaradás, Будимпешта 1992); Абрахамов нож, Зг 1987 (Ábrahám kése, Н. Сад 1988); Живот на рубу, Н. Сад 1992 (Peremvidéki élet, Н. Сад 2000); Витгенштајнов разбој, Бг 1993 (Wittgenstein szövőszéke, Будимпешта 1995); Бездомни есеји, Бг 2002 (Hontalan esszék, Печуј 2003); Исписивање времена у међувремену, Бг 2003 (Időírás, időközben, naplójegyzetek, I, Будимпешта – Н. Сад 2003, II, Н. Сад 2011), романи Дупла експозиција, Бг 1983 (Áttüntetések, Н. Сад 1984); Паренеза, Бг 1987 (Parainézis, Н. Сад 2003); Екхартов прстен, Н. Сад 1990 (Eckhart gyűrűje, Н. Сад 1993); Велика источно-средњо-европска Гозба ступа у Пикарски роман, Бг 1996 (A nagy Közép-Kelet-Európai Lakoma bevonul a Pikareszk Regénybe, Н. Сад 1998); Exterritorium, Бг 2002 (Exterritórium, Печуј 2000), приповетке Приче из доњих предела – берлински текстови, Н. Сад 2011 (Bűnhődés, naplóregény, Будимпешта 2012) и драме Јудита и друге драме Бг 2005 (Judit, drámák, Н. Сад 1989) тематизују новосадски миље 60-их година, ратне године на Балкану, мањине и мањинске писце у доба транзиције и глобализације. Његово стваралаштво има широку рецепцију у источно-средњоевропским књижевностима, а наишло је на добар пријем и на немачком језичком простору. В. је један од ретких мањинских писаца из Србије који је стекао европску репутацију. Осим немачког, превођен је и на енглески, словеначки, албански и холандски језик. Добитник је награде „Младост" (1969), Октобарске награде града Новог Сада (1988), „Ady Endre" (1993), „Слободне штампе" (1994), „Déry Tibor" (1995), „Jelenkor" (2000), Златне повеље Председника Републике Мађарске (2000), Књига године у Мађарској (2001), „Füst Milán" (2003), будимпештанске Пулицерове награде (2005), Фебруарске награде града Новог Сада (2005), одликовања Официрски крст Председника Републике Мађарске (2005), „Mozgó világ" (2008), „Константин Обрадовић" (2012) и „Тодор Манојловић" (2013). Носилац је и престижне мађарске Кошутове награде (2009).

ЛИТЕРАТУРА: А. Тишма. „Један урбани роман", Политика, 23. VI 1968; Ј. Аћин, „Метафизика лажи Л. В.", Дело, мај 1970; М. Недић, „Немогућност побуне", ЛМС, 1970, 146, 406, 2–3; М. Шукало, „Снови и рушевине", Oдјек, септембар 1984; С. Јованов, „Маркс у фотељи, Хелдерлин у Кули", ЛМС, 1986, 162, 438, 6; Н. Милошевић, „Проза Л. В.", пог. у: Одрицање и опстајање, Н. Сад 1986; Д. Клаић, Театар разлике, Н. Сад 1989; Ј. Sziveri, „Поговор" у: Judit, drámák, Н. Сад 1989; Ј. Ћирилов, Драмски писци, моји савременици, Н. Сад 1989; Gy. Szerbhorváth, „Végel Wittgensteinja Vajdaságban", Új Symposion, 1995; K. Faragó, „Interpretációs ösvények kereszteződésében", Hungarológiai Közlemények, 2000, 2; M. Martens, „Das Treppenhaus ist gefärliche als die Straße", Frankfurter Allgemeine Zeitung, 19. VI 2008; В. Гордић Петковић, „Прича из доњих предела", Блиц, 12. IV 2011; J. Plath, „Welt ohne Sehnsucht", Neue Zürcher Zeitung, 20. VII 2011; B. Winter, „Serbiens seismischer Untergrund", Kommune, Frankfurt, јун–јул 2011; Еx Symposion, 2012, 80 (тематски брoj посвећен Л. В.).

Марија Циндори Шинковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)