ВУЋИЋ, Танасије

ВУЋИЋ, Танасије, народни гуслар, певач (Бијела, Дробњак, 27. II 1883 – Бијела, 29. VI 1937). Понекад му се презиме неправилно помиње као Вучић. Завршио је основну школу у месту рођења. Рано се окренуо народној поезији, а оба његова деда били су познати певачи. Од њих је научио прве епске песме у целини. Као петнаестогодишњак је почео јавно да пева уз гусле, у свом селу, а касније на саборима, пред црквама, у Шавнику, на пазарним данима у Никшићу и тако стекао велику популарност. Књаз Никола га је неколико пута позивао да дође на Цетиње и слушао га са својим гостима. Највише је истицао наступ у Колашину 1900. када је међу слушаоцима био војвода Марко Миљанов. Са гуслама је био у балканским ратовима и у I светском рату. После уједињења Црне Горе и Србије 1918. биран је за председника општине у свом крају. На првим југословенским гусларским такмичењима добио је два пута другу награду (Сарајево 1924, Београд 1927). Добио је највеће оцене на Етнолошком семинару у Београду 1926. У децембру 1927. познати слависта Герхард Геземан одвео га је у Праг где је певао пред студентима и њиховим наставницима, а одатле у Франкфурт и Берлин. У Немачкој је 1928. за фонографско одељење Пруске државне библиотеке, по Геземановој препоруци, на 20 грамофонских плоча снимио 11 епских и неколико лирских песама, укупно 6.583 стиха. Преслушавањем В. снимака познати лингвиста Роман Јакобсон проучавао је структуру десетерца у народним песмама на српском језику, о томе писао у неколико својих радова и у посебној студији из 1933. После великог успеха у Берлину и повратка у Бијелу, имао је дуге турнеје по Црној Гори, Србији, Македонији, Славонији и другим крајевима Југославије. Уметничка вредност и драмска интерпретација епског певања у њему је достигла свој врхунац. У Бијелој је сахрањен и ту је подигнут споменик. Почаст му је одао Масарик и други државници.

ЛИТЕРАТУРА: А., „Један велики успех наших гуслара", СМ, 1926, 6, 243; Б. Ј. Бојић, „Наши гуслари – Успех Танасија Вучића у Европи", СМ, 1928, 7, 287; Г. Геземан, „Нова истраживања народних епских песама. Са гусларом у Берлину", КС, 1928, 4, 7/9; С. Церовић, „Успјеси наших гуслара", СМ, 1929, 8, 377; В. Ј., „Гусле Танасија Вућића", СМ, 1930, 9, 43, 4; С. Т., „Народни гуслар Танасије Вућић у Славонији", СМ, 1932, 11, 18; Г. Сикора, „Поводом смрти гуслара Танасија Вућића", Записи, 1938, 19, 4; Р. Јакобсон, Лингвистика и поетика, Бг 1966.

Миро Вуксановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)