ВУК

ВУК КУВЕТ, властелин, велики челник (? -- ?, после 1404). Био је члан централне државне управе кнеза и деспота Стефана Лазаревића, између 1400. и 1404, са титулом и звањем челника, а касније и великог челника. Заступао је владара у различитим државним пословима, често у судском поступку, а посебно у заштити црквених и манастирских земљопоседа. Када је кнегиња Милица, са синовима Стефаном и Вуком, поклонила хиландарском Пиргу у Хрусији село Ливочу на Биначкој Морави, монаси су упозорили на померање сеоских међа: „што им је узео Никола Гоисалић од Ливоче". Са померањем сеоских међа, смањена је површина сеоског атара Ливоче, а пошто је Никола Гоисалић био припадник властеоског сталежа, хиландарски монаси нису му се могли супроставити. Насилно смањивање земљишног фонда у средњовековној Србији централна управа није толерисала, па су Лазаревићи послали челника В. и „старинике" да на уобичајен начин обележе спорне међе, што је и учињено. Челник В. се помиње и као „милостник", односно извршилац владаревог уступка, поклона или дара. Када су кнез Стефан, његов брат Вук и њихова мајка кнегиња Милица, издали разрешницу рачуна Мароју Цинцуловићу 15. III 1402. у Приштини, да је као закупац царина извршио све своје обавезе и да није остао дужан, на издатој исправи помињу се као „милосници" протовестијар Иван и челник В. Обојица су на својим положајима могли да заштите поменутог закупца од евентуалних потраживања на суду. В. је завршио своју каријеру као „велики челник" деспота Стефана Лазаревића 1403. и 1404. О томе сведочи један натпис на надгробном споменику, који је пронађен у комплексу цркве Богородице Пречисте, код Ждрела у Горњачкој клисури, на којем пише: „Престави се раб Божији Стефан Кувет, син великог челника деспотова Вука Кувета". На основу овог натписа могло би се претпоставити да су се на ширем подручју Ждрела налазили и поседи великог челника В.

ИЗВОРИ: Fr. Мiklosich, Мonumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Wien 1858; С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Бг 1912; Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I, Бг 1929.

ЛИТЕРАТУРА: Историја српског народа, II, Бг 1982; Д. Мадас, А. Гајић, „Надгробне плоче и гробови ктитора цркве Богородице Пречисте у комплексу Ждрела у Горњачкој клисури", Саопштења, 1983, 15; М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1997.

М. Благојевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)