ВЕСЕЛИНОВИЋ, Рајко

ВЕСЕЛИНОВИЋ, Рајко, историчар, археолог, музеолог (Потиски Ст. Миклош / Остојићево, 30. XII 1912 -- Београд, 2. XI 1987). Богословски факултет у Београду завршио је 1935. На Групи за историју Филозофског факултета у Београду дипломирао је 1950, а докторирао 1956. одбранивши тезу Војводина, Србија и Македонија под турском влашћу у другој половини XVII века. Привреда, друштво и народни покрети (Н. Сад 1960). Био је професор у средњим школама у Београду и Панчеву, потом управник Народног музеја у Панчеву (1946--1954), кустос и виши научни сарадник Музеја града Београда (1955--1970), а од 1970. до пензионисања 1977, као научни саветник, управник Архива САНУ у Београду. Један је од покретача и уредника научних и стручних публикација међу којима су значајни Музејски весник, Рад војвођанских музеја и Зборник Матице српске за друштвене науке. Његова делатност огледала се на пољу музеологије, археологије и историје. Као музеолог у Панчеву, Новом Саду и Београду организовао је и приредио значајне изложбе и пропратио их каталозима, док је као археолог допринео да се упозна панонско-подунавска област у средњем веку. Посебно се бавио историјом Срба у Хабзбуршкој монархији, историјом Српске православне цркве, њеном улогом у држави и народу (Историја Српске православне цркве са народном историјом I (1219--1766), II (1766--1941), Бг 1966), историјом Београда, биографијама знаменитих личности (Арсеније III Црнојевић у историји и књижевности, Бг 1949), занатством и еснафским организацијама, привилегијама Срба у Хабзбуршкој монархији, писањем колективних монографија градова (Шабац, Београд), историјом српског народа, те издавањем грађе, и то највише за период од XVI до XIX в.

ДЕЛА: „Како је постала Српска карловачка архиепископија и митрополија", Богословље, 1935, 10, 4; Грађа за историју Београда од 1806. до 1867, Бг 1965; Историја Остојићева од најстаријих времена до краја 1964, Н. Сад 1970.

ЛИТЕРАТУРА: С. Гавриловић, „In memoriam: Др Рајко Л. Веселиновић (30. XII 1912 -- 2. XI 1987)", ЗМСИ, 1987, 36.

М. Станић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)