ВАСИЉЕВИЋ, Даница

ВАСИЉЕВИЋ, Даница, глумица (Бела Црква или Алибунар, 18. VIII 1872 – Нови Сад, 10. II 1943). Девојачко презиме јој је било Жан, па се веровало да је била француског порекла. Школовала се у Белој Цркви где је први пут и ступила на сцену као дилетант. На позив Димитрија Ружића ступила је 1890. у Српско народно позориште у Новом Саду, у којем је, са прекидом за време I светског рата, глумила све до пензионисања (1925). На почетку своје уметничке каријере тумачила је епизодне роле, да би постепено преузела улоге из репертоара Јелисавете Јеце Добриновић. Временом се афирмисала у тумача већих и главних улога, поготово ликова каприциозних и пркосних девојака, бездушних и завидљивих жена, деспота, оштроконђи и сплеткашица. Важила је за једну од најбољих певачица у ансамблу, истицала се у позоришном хору и у низу епизодних рола из музичког репертоара. Тридесетогодишњицу уметничког рада обележила је улогом Настасје Ивановне у Чикиној кући од И. И. Мјасницког 1922, када је и одликована Орденом Св. Саве IV реда.

ЛИТЕРАТУРА: А., „30-годишњица Данице Васиљевић", Застава, 5. III 1922; А., „Прослава г-ђе Васиљевићке", Застава, 19. III 1922; М. Томандл, Српско позориште у Војводини 1736–1919, Н. Сад 1953; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Л. Дотлић, Из нашег позоришта старог, Н. Сад 1982.

Милена Лесковац

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)