ВАЛЕНТА, Светислав

ВАЛЕНТА, Светислав, ветеринар (Велико Градиште, 15. IV 1888 – Београд, 31. I 1978). Дипломирао ветеринарску медицину у Берну и одбранио докторску дисертацију 1911. Радио је у Трстенику као марвени лекар III класе (1911–1912), а 1913–1914. у Пријепољу као марвени лекар II класе. По избијању I светског рата, на своју молбу, постављен је 1914. за војног марвеног лекара III класе. Радио је у више војних болница. Из Ниша је премештен за Београд. У чин активног и резервног мајора ветеринарске струке постављен је 1936, а за начелника Bетеринарског одељења Министарства војске и морнарице 1939. После капитулације одведен је у Немачку у заробљеништво. По завршетку рата радио је при Окружном НОО Београда, а затим на сузбијању дурине, опасне заразне болести копитара. Од 1947. до 1951. био је хонорарни наставник у Нижој војноветеринарској школи, а од 1955. био је гранични ветеринарски инспектор у Коториби, до 1962. када је отишао у пензију. Својим радом дао је огроман допринос развоју ветеринарске медицинске струке. Израдио је пројекат о устројству Војноветеринарске академије, као и пројекат да предвојничка обука у Југославији буде уведена на Ветеринарском факултету како би се доктори ветеринарске медицине оспособили за ратне дужности. Носилац је златне медаље за ревносну службу 1913, 1914. и 1916, Ордена Св. Саве IV реда 1922. и 1926. и Ордена Белог орла V реда 1928.

ДЕЛА: „Развој војног ветеринарства у појединим државама", Ратник, Бг 1928; „Сумпорни диоксид (SO₂) у примени против шуге код стоке", Војносанитетски гласник, Бг 1931.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Дивљановић, Ветеринарски кадрови у Србији од 1800. до 1918, Бг 1974; В. Трудић, „Пуковник др Светислав Валента последњи начелник војног ветеринарства Краљевине Југославије", Архив за историју здравствене културе Србије, 1988, 1–2.

Зоран Д. Јевтић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)