ВОЉИЋ

ВОЉИЋ, свака живахна грмуша рода Hippolais из породице Sylviidae реда певачица (Passeriformes). Уједначеног је и неупадљивог перја, светлије обрве, равног темена и подужег, у основи широког кљуна, која се држи водоравно. Храни се првенствено инсектима у крошњама дрвећа и грмља, док у јесен једе и бобице. У Србији је на сеоби чест европски жути в. (H. icterina), дугачак 13,5 цм, распона крила 20,5--24 цм, релативно уског, кратког репа. Одозго је сиво-зеленкаст, а одоздо жућкаст. Ноге су плавосиве. Гнезди се уз рубове пропланака и ивица хладнијих и влажнијих шума, често у близини воде, само у севернијим и планинским деловима Србије. Популација која се гнезди у Србији почетком ХXI в. раштркана је, невелика и опадајућа, процењена на 1.000--1.500 парова. Песма му је жива, продорна, променљива, повезана и са много подражавања других птица. Гнезди се једанпут годишње почетком или средином маја. Гнездо од сена, корења, маховине, длаке и биљних влакана, понекад споља украшено кором дрвета, вуном, хартијом, крпицама, у рачви дрвета или грма, обично ниже од 4 м изнад тла. На 4--5 сјајних бледољубичастих јаја попрсканих црним пегицама, женка лежи две недеље, а полетарцима треба још толико да излете. Сели се већ крајем јула, а главни пролаз је у августу и септембру. Зимује у подсахарској Африци, а враћа се крајем априла и у мају, ретко и до почетка јула. Повремено се у Србији гнезди мало мањи и краћих крила сиви в. (H. pallida), распрострањен претежно у Средоземљу, Северној Африци и на Блиском Истоку. Боје је сивосмеђе одозго и прљавобеле одоздо. Одликује га и непрекидно трептање репом. Селица је и зимује у Африци северно од Екватора, а у Србију долази тек у мају, а одлази већ у јулу. Гнезди се у мају и јуну, обично у грмљу, купини, ретко у ниском дрвећу. Распрострањеност му варира у дужим интервалима, па се из Јужне Србије понекад прошири до Војводине. Почетком ХXI в. опадајућа популација је процењена на свега 150--250 парова.

ЛИТЕРАТУРА: С. Пузовић и др., „Птице Србије и Црне Горе -- величине гнездилишних популација и трендови 1990--2002", Ciconia, 2003,12.

Воислав Васић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)