ВИЈА ЕГНАЦИЈА

ВИЈА ЕГНАЦИЈА (Via Egnatia), главни пут који је повезивао Рим са Балканским полуострвом и Малом Азијом. Изградио га је око 130. п.н.е. проконзул Македоније Гнеј Егнације (Gnaeus Egnatius). Као наставак пута Via Apia на источној обали Јадранског мора, пут В. E. је полазио од Драчa (Dyrrachium), ишао долином реке Шкумбре (Genusus) и, преко Лихнида (Lyhnidos), Хераклеје (Heracleia), Пеле (Pella) и Тесалонике (Thessalonica), водио је, дуж трачке обале, до Бизантијума (Byzantium). Укупна дужина пута износила је око 1.120 км, био је широк 6 м, поплочан великим полигоналним плочама или покривен дебелим слојем песка. Егнацијев пут је имао велик војни и трговачки значај. Са његове трасе полазили су споредни путеви који су, прелазећи преко територије Горње Мезије (Moesia Superior), повезивали Дарданију, Македонију и Грчку са Дунавом. Од њих је најзначајнији онај који је ишао вардарско-моравском долином. Егнацијев пут је оштећен у V в., током упада варварских племена, али западне секције су му остале у употреби. Цар Јустинијан је у VI в. обновио овај пут, који ће и у каснијим периодима задржати свој стратешки значај.

ЛИТЕРАТУРА: V. Lilcik, „Via Egnatia, Lychnidos-Resen", Macedonian Heritage, 2002, 6; M. Fasolo, La via Egnatia I. Da Appolonia e Dyrrachium ad Herakleia Lynkestidos, Roma 2005; N. Ceka, Apollonia. Its History and Monuments, Tirana 2005; Y. Lolos, Egnatia Odos, Athena 2008.

Ивана Поповић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)