ВИТОМИР СТАЊЕВИЋ (Стајић)

ВИТОМИР СТАЊЕВИЋ (Стајић), властелин (?, крај XIII в. – ?, после 1329). Син требињског властелина Стана Прељубовића, који је деловао на самом почетку XIV в. У другом десетлећу Дубровчани су од оца Стана, В. и његове неименоване браће потраживали на име штете 200 перпера. В. је због тога морао да из тог града откупи заложен оклоп и седло. Део његовог залога 1318. биле су и сребрне „остроге" за чизме. Ово га осликава као типичног српског властелина те епохе па није чудно што се дубровачке притужбе настављају. Посебно им се замерио када је 1323. са великашима Продашом и Владимиром предводио људе из Требиња, Конавла и Драчевице који су пленили Ријеку и Затон. Августа 1326. није добро стајао код краља Стефана Дечанског, па су у Дубровнику настојали да на двору издејствују његову предају за износ не већи од 1.000 перпера. В. је убрзо променио господара, али су и до бана Стјепана II Котроманића 1328. стигли захтеви да га погуби или држи у тамници до смрти за нешто већу суму. Наредне године дозвољен је долазак људи из Требиња, Конавла и Драчевице који су пљачкали Дубровчане „у време када је Витомир Стањевић господарио њима". Ово је додатни знак да су му на управу повремено повераване веће области.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба, II, Бг 1981; Ђ. Тошић, Требињска област у средњем веку, Бг 1998; М. Динић, Из српске историје средњега века, Бг 2003.

Владимир Алексић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)