ВУЧЕЛИЋ, Душан

ВУЧЕЛИЋ, Душан, физикохемичар, универзитетски професор (Београд, 17. VII 1938 − Београд, 6. VIII 2000). Студије физичке хемије завршио на Природно-математичком факултету у Београду 1964. Наредне године је иазабран за асистента на Катедри за физичку хемију ПМФ. Докторирао 1970, а редовни професор за предмете Физичка хемија чврстог стања и Молекуларна биофизика постаје 1986. Научноистраживачким радом бавио се на матичном факултету и у Институту за општу и физичку хемију (ИОФХ), чији је директор био 1978--1982, а научни руководилац до 2000. Научна активност В. обухватала је области физичке хемије, физичке хемије граничних фаза, нуклеарно-магнетно-резонантне спектроскопије, биофизике, хемије природних производа, неорганске хемије, из којих је проистекло више од сто научних радова, већи број радова монографског карактера и преко 20 патената (зеолите за детергенте и за сушење гасова, сорпција гасова на сепиолиту). Научни радови залазе у врло разноврсне области: нпр. структура воде, структура адсорционих слојева, функционисање ћелијских мембрана, кожне болести, дијабетес. Залагао се за примењена истраживања и примену научних резултата у привреди. Са сарадницима се бавио и технологијама везаним за зеолите и друге сировине за детерџенте, сорбенте. Руководио је развојем технологије, пројектовањем и изградњом: фабрике течних силиката, зеолита и поликарбоксилата „Zeolite Мira" (Венеција, Италија), фабрике зеолита „Ceosil" у Талину (Естонија), фабрике зеолита, таложеног силицијум-диоксида и молекулских сита „Алусил" Бирач (Зворник, Република Српска), фабрике фреонских филтера у Прахову, погона воденог стаклa и метасиликата у Бору, фабрике прашкастих детерџената у Зрењанину, постројења за сушење гасова у разним крајевима бивше Југославије, постројења за добијање апсолутног алкохола у „Зоркафарм" Шабац. Под његовим руководством урађено је више десетина идејних пројеката и студија изводљивости. Био је председник Комисије за молекуларну биофизику Међународне уније за чисту и примењену биофизику (IUPAB), члан Лабораторије за нуклеарну магнетну резонанцу Стeнфорд универзитета (САД), члан Британског друштва за примењену хемију, гостујући професор Ломоносов универзитета у Москви, председник Југословенског друштва биофизичара, члан редакционог одбора часописа Јournal of General Physiology and Biophysics. Сарађивао је са великим бројем института, факултета, клиника и фабрика у земљи и иностранству са којима је и размењивао истраживаче. Добитник је Златне медаље на свесовјетској изложби научних достигнућа (1988) и Steinkopff награде Немачког друштва за колоиде (1993) за најбоље резултате у примењеној хемији, као и великог број других награда и признања.

ДЕЛА: Биотермална анализа, Бг 1987; коаутор, „Мicrocalorimetric studies of natural and synthetic melanins", Studies in Biophysics, 1987, 122, 57; „Physico-chemical aspects of zeolite-А synthesis and application for environmental safe detergents (Rev)", Progress in Colloidal and Polymer Science, 1994, 95; и З. Минић, Ј. Хранисављевић, „Isolation and characterization of isoforms of retinol binding protein by isoelectrofocusing", Biochemistry and Мolecular Biology International, 1997, 41, 1057; коаутор, „Аdsorption behaviour of insulin and soybean trypsin inhibitor at the mercury/solution interface", Јournal of Еlectroanalytical Chemistry, 1998, 452, 151; коаутор, „SЕМ presentation of the sorption of NOx and ammonia on sepiolite papers", Јournal of the Serbian Chemical Society, 1999, 64, 215.

ИЗВОР: Архива Факултета за физичку хемију.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Сужњевић (ур.), Зборник посвећен проф. др Душану Вучелићу, Бг 2003.

М. Дојчиновић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)