ВУШКОВИЋ, Кристина
ВУШКОВИЋ, Кристина, математичар, универзитетски професор (Београд, 6. V 1967). Дипломирала 1989. на Универзитету Њуjорк (САД) математику и компјутерске науке с највишом категоријом просечне оцене (Summa Cum Laude). У току студија је награђивана за изузетан успех из математике (Мathematics Аward 1988. и Sidney G. Roth Мemorial Prize 1989) и за целокупни академски рад (Sherborne В. Damerel Мemorial Аward, 1989). Докторирала је 1994. на Карнеги Мелон универзитету (Питсбург, САД) у оквиру мултидисциплинарног програма из алгоритама, комбинаторике и оптимизације. Као носилац стипендије NSЕRC Canadian International Fellowship, провела је две године у Канади на Универзитету у Ватерлоу. Доцент на Одсеку за математику Универзитета у Кентакију (Лексингтон, САД) постала 1996. За редовног професора изабрана је 2006. у Лидсу (Велика Британија), где на Одсеку за компјутерске науке борави од 2000. За редовног професора Рачунарског факултета Универзитета Унион у Београду и научног саветника Математичког института САНУ изабрана 2009. Главна научна област њеног рада је теорија графова где се бавила декомпозицијом балансираних 0,±1 матрица која доводи до полиномијалног алгоритма за њихово препознавање што представља проширење чувене Сејмурове декомпозиције. У серији радова у којима се бави графовима који не садрже парну рупу као подграф доказана је декомпозициона теорема за ту класу графова која се користи за конструисање полиномијалног алгоритма за њихово препознавање. Добијени резултати коришћени су у истраживањима перфектних графова и битно утицали на решења, више деценија отворених, проблема теорије графова -- јаке хипотезе о перфектним графовима и проблема комплексности препознавања класе перфектних графова.
ДЕЛА: и М. Conforti, G. Cornuéjols, А. Кapoor, „Perfect matchings in balanced hypergraphs", Combinatorica 1996, 16 (3); и М. Conforti, G. Cornuéjols, А. Кapoor, „Balanced 0,±1 Matrices, I. Decomposition, II. Recognition Аlgorithm", Journal of Combinatorial Theory, B, 2001, 81, 2; и М. Conforti, G. Cornuéjols, „Square-Free Perfect Graphs", Journal of Combinatorial Theory, B, 2004, 90 2; и М. Chudnovsky, G. Cornuéjols, X. Liu, P. Seymour, „Recognizing Berge graphs", Combinatorica, 2005, 25, (2); и T. Кloks, H. Мüller, „Еven-hole-free graphs that do not contain diamonds: a structure theorem and its consequences", Journal of Combinatorial Theory, B, 2009, 99.
А. Николић
*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)