ВУКОСАВЉЕВИЋ, Славко

ВУКОСАВЉЕВИЋ, Славко, песник (Ужице, 17. I 1927 -- Београд, 20. VII 2004). Студирао енглески у Београду, бурмански у Рангуну (у Бурми живео од 1956. до 1958). Уредник Младе културе (1952--1955). Аутор интимне, меланхолично-сентименталне поезије, у годинама после II светског рата такође пише ангажоване стихове о обнови и изградњи новог човека и социјалистичког друштва; постала је популарна његова револуционарна поема Кадињача (Бг 1950). Следбеник неоромантичарске струје, искуства српске модерне надограђивао је елегичним тоновима међуратне лирике и реским изразима стварности -- од које се временом све више окретао изворима свог лирског бића (Моја једина младост, Бг 1955; Повратак, Бг 1976). Поред видног тематског распона (етички и хуманистички захтеви колектива, интимне пројекције човека послератног времена), честе наративизације, поезију му карактерише и ритмичко-мелодијска и версификацијска разнородност.

ДЕЛА: Лирика, Бг 1949; Шта ти кажеш, Марија, Бг 1952; Родољубиве песме, Бг 1981; Сабране песме, Титово Ужице 1987; Мање познате песме, Бг 2003; Сећања и записи, Бг 2003.

Литература: П. Џаџић, Из дана у дан, Бг 1962; П. Палавестра, Послератна српска књижевност (1945--1970), Бг 1972; Р. Цајић, „Библиографија радова С. В.", Међај, 1985, 5/8; Ч. Мирковић, „Стишале се страсти", Суботњи дневник, Пр -- Г. Милановац 1989.

М. Стојковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)