Прескочи до главног садржаја

ВЕЛИКИ ГРЕБЕН

ВЕЛИКИ ГРЕБЕН, планина у источној Србији, која припада карпатском делу Карпатско-балканских планина и део је Мирочке антиклинале. Његове северне падине чине део Ђердапске клисуре. Простире се правцем северјуг у дужини од око 14 км. Западне падине спуштају се ка Поречкој реци, а дисециране су бројним долинама кратких река које теку правцем исток--запад. Источне падине одводњавају притоке река Ваља Маре и Вратне. В. г. је ниска планина. Највиши део је Црни врх (656 м) у јужном делу планине. У геолошком саставу стенске формације се такође простиру правцем северјуг. Десна страна долине Поречке реке изграђена је од плагиокласних гнајсева из протерозоика. На њу се у правцу истока надовезују стене које прекривају највећу површину планине и чине их хлорит-серицитски и актинолитски шкриљци из старијег палеозоика, као што су пешчари, глинци, кречњаци и лапорци из доње креде. Поред ових стена, на источним и југоисточним падинама су јурски пешчари, глинци и гвожђевити кречњаци. Око највиших планинских кота постоје трагови вулканске активности у облику херцинских киселих плутонита из карбона. Највећи део планине обрастао је шумом. Североисточно од В. г. налази се Доњи Милановац. Друга сеоска насеља смештена су на самом западном подножју планине, у долини Поречке реке.

Тамара Лукић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)