ВЕШТИЧЈЕ СРЦЕ

ВЕШТИЧЈЕ СРЦЕ (Clathrus ruber), врста из групе гастероидних гљива, која спада у ред Phallales, раздео Basidiomycota*.* Налик је лоптастој, ретко плетеној кошарици интензивне наранџасте, светлоцрвене или црвене боје. У почетку она изгледа као кожасто јаје крем боје из којег, после пуцања опне, у року од неколико сати излази црвена решетка сунђерасте структуре висине 7--15, ређе до 20 цм. Шири интензиван, изузетно непријатан и оштар мирис на труло месо и фецес, те на тај начин привлачи муве које разносе споре. Гљива траје око један дан, после чега се лагано спаруши, изгуби облик и спласне. Сапробна је врста и врши разградњу биљних остатака, трулог лишћа и остатака дрвета на тлу. Расте у листопадним шумама, на пропланцима или међу жбунастом вегетацијом, виноградима, ређе и у парковима или поред путева, те на обрађиваном или запуштеном земљишту. Претежно је распрострањена у Средоземљу, а спорадично у централној Европи и Великој Британији допирући северно до Балтичких земаља. Релативно је честа у јадранском приобаљу, дубље у континенту веома ретка. У Србији је први пут нађена 1983. у Брђанској клисури, а после тога у околини Краљева и Београда. Народно име добила је према веровању да вештице које поједу човека понекад поврате људско срце и оно се претвори у овакву гљиву.

ЛИТЕРАТУРА: D. M. Dring, „Contributions toward a rational arrangement of the Clathraceae", Kew Bulletin, 1980, 35, 1; В. Ivančević, В. Tatić, „First record of Clathrus ruber from Serbia", Mycologia Balcanica, 2003, 1.

Б. Иванчевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)