ВУКМАНОВИЋ, Јован

ВУКМАНОВИЋ, Јован, антропогеограф, етнолог (Подгор, Црмница, 14. I 1906 -- Цетиње, 16. XII 1994). На Филозофском факултету у Београду завршио 1932. Групу за антропогеографију. Радио је као професор гимназије у Дарувару, на Цетињу, у Сомбору, Руми и Суботици. По завршетку студија усредсредио се на етнолошке, фолклористичке и музеолошке теме. Запажена су његова проучавања етничке историје традиционалне привреде, културе становања и традиционалне архитектуре, народне ношње, усменог народног стваралаштва и обичаја. Дао је можда најпотпунији приказ етничких односа и традиционалне културе у Старој Црној Гори и Црногорском приморју. Кључни допринос његове делатности огледа се и у постављању темеља музеолошког рада и заштите споменика културе у Црној Гори. Након II светског рата радио је у Војном музеју у Београду, а 1949. је прешао на Цетиње. Ту је 1951. основао Етнографски музеј и Његошев музеј, с циљем да се кроз материјалну културу прикаже традиционална црногорска култура. В. је велики труд уложио и у организовање рада Етнолошког друштва Црне Горе и Друштва фолклориста Црне Горе а та два друштва је повезао са сродним организацијама у бившој Југославији. Покренуо је 1961. научно-стручни часопис Гласник Етнографског музеја на Цетињу, у коjем су радове објављивали најзначајнији етнолози оног времена из читаве Југославије. Године 1958. био је председник југословенске Комисије за музеје, а у више наврата је био председник Етнолошког друштва и Савеза удружења фолклориста Југославије. Рад В. у музеју био је заснован на истраживањима у којима су под његовим управљањем обрађена 132 насеља за Етнолошки атлас Југославије. Научни рад В. није био ограничен само на Црну Гору, већ је истраживао и у Шумадији, Бачкој, Славонији, Конавлима, северној Албанији итд., што му је омогућило да кроз компаративни приступ потпуније и обухватније сагледава етнолошке проблеме. Научни опус В. обухвата најпре монографије Паштровићи (Цт 1960), Конавли (Бг 1980) и Црмница (Бг 1988), које су засноване на теренским проучавањима, архивској грађи и обимној литератури, а у којима важно место заузима проблематика етничке историје. Из области етничке историје запажени су његови радови „Остаци и трагови словенског становништва у северној Албанији" (Библиографски вјесник, 1984, 13, 1), „Етничко сродство Црногораца и Шумадинаца" (Етнолошке свеске, 1987, 8), „Етнички процеси у Старом Бару" (Радови XI савјетовања етнолога Југославије, Зеница 1970), као и радови који се баве проблемима миграција и исламизације. Из области проучавања материјалне културе В. је објавио неколико значајних радова: „Развитак и тип стамбене куће на Цетињу" (Етнолошки преглед, 1975, 13), „Шокачка народна ношња у Бачком Брегу" (ГЕМ, Бг 1940, 15), „Народна ношња у Спичу" (Зборник Етнографског института САН, Бг 1950), „Ношња и оружје Бокељске морнарице" (Споменик САНУ, 1953, 103), „Страни утицаји у формирању народне ношње Старе Црне Горе" (Гласник Етнографског института САНУ, 1978, 28) и низ радова који говоре о маслинарству, рибарству и традиционалној економији уопште. Када је реч о народним веровањима и обичајима значајни су радови „Вјерски и друштвени обичаји у Црмници" (Записи, 1935, 8, 13, 14), „Обичаји суботичких Буњеваца" (ЗМСДН, 1953, 5), „Свадба у Спичу" (Стварање, 1952, 9, 10), „Свадба Муслимана у Улцињу" (Гласник Етнографског музеја на Цетињу, 1961, 1), „Слава католика и муслимана у Црногорском приморју" (Рад четвртог конгреса фолклориста Југославије, Зг 1959), као и радови који се баве племенским уређењем и обичајним правом.

ЛИТЕРАТУРА: П. Влаховић, Писци наше етнологије и антропологије, Бг 1987; Љ. Ђуришић, В. Ивановић, „Јован Вукмановић -- музеолог и оснивач Етнографског музеја на Цетињу", Гласник Одјељења друштвених наука ЦАНУ, 1997, 11.

М. Матић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)