ВОЈИНОВИЋ, Богосав Пеликан

ВОЈИНОВИЋ, Богосав Пеликан, сликар, мајор (Јашуња код Лесковца, мај 1894 -- Београд, 1. XII 1942). Његову намеру да упише Уметничку школу у Београду омели су балкански ратови и I светски рат у којима је учествовао као добровољац. Прве значајније слике радио је у предасима између борби (Краљ Петар у Црнољевском кланцу, Тамо далеко). Подстакнут актуелним друштвено-политичким темама, после рата црта карикатуре и објављује их у београдским новинама. Прву самосталну изложбу приредио је 1924. у Београду где је излагао слике са ратном тематиком, као и пејзаже из Јужне Србије, Косова, Београда и са Јадрана. После похвалних критика организовао је још четири самосталне изложбе, а групно излагао у Павиљону „Цвијета Зузорић" (1929). Истовремено је био постављен за сликара сарадника у Музеју града Београда, са задатком да овековечи архитектонску баштину престонице. На последњој самосталној изложби (1938) једна од његових слика била је дугачка 14 м. Радови му се чувају у Музеју града Београда, Војном музеју или су у приватном власништву. За ратне заслуге и храброст одликован је Карађорђевом звездом и француским Ратничким крстом.

ДЕЛА: Руска црква у Београду; Кула Небојша; Карлова капија; Амам кнеза Милоша; Кафана „Вук Караџић" у Скадарлији; Кућа у којој се родио краљ Петар I; Воденица манастира Раковице; Последња Туркиња у Београду; Бозаџија; Градски мотив; Предео с градом; Пут; Пећка патријаршија; Повлачење преко Косова; Острво Видо; Група српских војника; Помрли војници на острву Виду; Прелаз преко Везировог моста.

ЛИТЕРАТУРА: М. Кашанин, „Изложба г. Богосава Војиновића", СКГ, 1927, 20; У. Рајчевић, „Богосав Војиновић -- Пеликан (1894--1942)", ЛЗ, 1987, 27.

У. Рајчевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)